Након што је у Магазину Таблоид објављена вест да је по налогу федералне Агенције за спречавање прања новца из Вашингтона у једној банци у Ријаду замрзнуто до даљњег 7 милијарди евра, од којих је једна Александра Вучића, пола милијарде српског држављанина Мухамеда Дахлана а остале домаћих бизнисмена, уследила је вест о хапшењу 11 принчева, четири министра и неколико бивших министара Саудијске Арабије, због ”корупције”. Вучићу се и даље тресу гаће, Дахлан је у зидинама виле у Лацковићевој улици на Дедињу. Председник Трамп је из Азије поручио да ниједан диктатор у Европи неће остати некажњен и да ће сви бити приведени правди.
Безбедносни систем Србије је уништен. БИА је клинички мртва. Агенцијом руководе криминалци и страни доушници. Подаци се свакодневно прекрајају и прилагођавају политичким и мафијашким потребама. Већина радника БИА је из разлога личне безбедности принуђена да прави независне оперативне фондове за нека друга времена, жељно ишчекујући када ће доћи тренутак да се издајници и криминалци који воде БИА похапсе и осуде за сво зло које су нанели Србији и Агенцији. Исправна је оцена како домаћих тако и страних стручњака – БИА је неспособна да заштити само себе, а камоли државу. Мада, руку на срце, БИА је показала завидан капацитет да решава проблеме које је сама и направила, представљајући их као врх оперативних акција !Један од главних кадровика у БИА је Арапин.
Адхам Абу Мадалала је син убијеног палестинског полицајца. Фамилија се преселила у Каиро док је био још дете. Бригу о његовом школовању је преузео Абу Нидал чији је био стипендиста током похађања средње школе у Русији. По завршетку школовања долази у Београд и уписује политичке науке. У Београду га је прихватио професор Јован Марјановић, који га је и материјално помагао. Био је сарадник Управе за странце београдске полиције.
Прикључио се Дахлановим омладинцима, када почиње и његов успон. Дахлан га је запослио у МИП Палестине. Једно време је био задужен за безбедност, а касније постаје први секретар амбасаде Палестине у Београду. Има, као и Дахлан, и српско држављанство.
Муљао је са бившим директором Атлас Банке, Кнежевићем, који после преузимања Атлас Банке од стране Пиреус Банке одлази у Црну Гору. Цигаре су ишле и на Блиски исток. Дахлан је имао јаке везе у Деутсцхе Телеком-у. Дахлан је довео и Мартина Шлафа, заједно са Ненадом Ђорђевићм, бившим ЈУЛ-овцем и бизнисменом. Активно је припремао тровање Арафата, са Дахланом и Абу Мазеном
Хуманитарни фондови су покрадени уз помоћ Абу Мазена, Арафатовог финансијског саветника, који га је напустио пар месеци пре Арафатове смрти. Сада је Абу Мазен сувласник Електродистрибуције Египта и мобилне телефоније Јордана. Абу Мазен је блиски пријатељ Ненада Ђорђевића. Дахлана и АВ је повезао Млађан Динкић, који је са Мартином Шлафом, Ђукановићем и Дахланом прао паре кроз мобилну телефонију у Монтенегру, о чему је писао и Домагој Маргетић у својим књигама. У целом послу је учествовао и Абу Мазен.
Сада су Мазен и Дахлан у завади око новца. Абу Мазен је долазио у Србију више пута. Сада је између Јордана и Египта. У судском арбитражном процесу у Паризу је са Дахлановом грађевинском фирмом.
Мохамед Дахлан је некада тесно пословно сарађивао са Махмудом Абасом председником Палестине, иако су одувек били политички ривали. До коначног разлаза њих двојице дошло је када су им се сукобили финансијски интереси, па је Дахлан 2010. године морао да напусти Палестину и да уточиште нађе у Абу Дабију, а касније у Београду.
Проблем са којим се суочава Мосад у вези привођења правди Дахлана јесте тај да је он хуманитарне фондове намењене Палестинцима пљачкао у дослуху са Мосадом који је на овај начин финансијски награђивао све своје сараднике на палестинској страни. Дахлан би, ако му суде, са собом могао да повуче и многе друге.
Један од уредника израелских новина “Харец” Цви Барел летос је објавио како Мосад планира да на место председника Газе доведе Мохамеда Дахлана, који би тако додатно ослабио Абаса, чија би се власт ограничила на делове Западне обале. У перспективи, сматра Барел, Дахлан би уз подршку Мосада на месту председника Палестине заменио Абаса. У овом тренутку нико са сигурношћу не може да каже какви су односи између Абаса и Дахлана. Са једне стране њих везује заједничко поткрадање хуманитарних фондова, али их са друге стране раздвајају политичке амбиције.
Трећи значајни играч који би могао да помрси Мосадове планове је Салех Ал Арури, вођа војног крила Хамаса, главног конкурента Абасовом Фатаху. Уз констатацију како је Дахлан избачен из Фатаха Ал Арури закључује да више не постоје препреке да се са њим сарађује.
Ал Арури је познат по својим терористичким акцијама против Израела и као значајан финансијер исламистичких покрета. До овог лета је живео у азилу у Катару. Како извештавају добро обавештени арапски кругови, он је већ ступио у контакт са Дахланом тражећи преко њега могућност да уточиште нађе на Балкану.
Адхам је након 400. броја Магазина Таблоид сазвао хитан састанак са безбедњацима и тешко их укорио (нарибао их је најбруталније, као школарце) што подаци цуре и што то не умеју да спрече, наводећи да се наноси огромна штета пословима. За плату од 6.000 евра код њега је главни опертивац Миша Милићевић, пензионисани директор БИА. Адхам има компанију која пружа услуга заштите Мохамеду Дахалану и другим арапским парајлијама.
Миша је одмах контактирао Јову Дробњаковића, Тодорова и остале коју су на платном списку Адхама, да како знају и умеју реше проблем са Магазином Таблоид.
На платном списку Адхама налази се и начелник управе за међународну сарадњу у БИА, који се такође активно укључио у решавање проблема. Плаћа и Бранка Човића, а и неколико нижих службеника БИА. Редовно подмићује све раднике БИА са којима долази у контакт са скупим телефонима (Ајфон и од по 1.200 евра). Редовно је плаћао и бивше начелнике Бобића и Мићића.
Адхам већ годинама буквално кадрује у БИА и овај противприродни, ненормални однос, између страног оперативца и наших и оперативаца БИА кулминирао је за време директоровања Александра Ђорђевића, који је Адхаму у руке предао комплетан досије који је о њему водила служба (РДБ а касније и БИА) од када је постављен на место представника ПЛО службе у Београду.
Миша Милићевић и његова екипа су за потребе Адхама и његовог шефа Дахлана урадили велики број оперативних провера у земљи и иностранству, пословних партнера али и за друге потребе примењивали су све расположиве техничке мере БИА по Адхамовом захтеву. Ангажовали су се и на плану провере пословних сарадника, око продаје српске имовине за потребе Арапа.
Послове са Арапима успешно је ”покрила” чак и Ђорђевићева помоћница за логистику Радмила Селаковић, звана Рада порцеланка. Рада за потребе својих мафијашких шефова константно прикупља податке личне природе о шефовима БИА, њиховим криминалним активностима, трачевима у БИА, али и о активностима Арапа у Србији.
Податке (које чува у свом рачунару) редовно су јој (у време велике љубави) достављали Иван Тодоров, Јован Дробњаковић, Зоран Станић Зис и други, али јој је посебно био користан њен “пријатељ”, шеф испоставе БИА на аеродрому Београд, Зоран Рељић. Рељић је податке о активностима Арапа уредно достављао Ради (кад долазе, ко их дочекује, шта уносе и износе из земље уз асистенцију БИА, шта тајно причају у ВИП салонима, шта се преноси из авиона у авион без надзора…). Ради су били посебно интересантни Рељићеви извештаји о поданичком улизивању функционера БИА (Тодоров, Јова, Војин Милојевић-и остали) када постројени у линију дочекују Арапе на аеродрому “у ставу мирно”.
Сви ови подаци (обогаћени видео материјалима) су сада у рукама неких криминалних група из Србије, али и из иностранства. Део података је током шест, година, селективно пласиран и у штампи (домаћој и страној). Већи део је склонила код ћерке у САД, где намерава ускоро да побегне. За своје “заслуге” Рељића је наградила новим аутомобилом марке “Шкода”, коју му је купила мимо свих процедура набавке у БИА, баш као што је то учинила и са скупоценим возилом са којим је Јован Дробњаковић покушао да убије службеницу МИП-а у инсценираној саобраћајној несрећи.
Александру и Андреју Вучићу замрзнути су рачуни у Кини, и у неким банкама у Европи. За свим осталим рачунима се интензивно трага. Нису само Вучићи у паничном страху. И богати Арапи су.
потпуковник Горан Митровић, Таблоид
Who will gonna kill the beast?