Арапи парама из српског буџета плаћају губитке фирме којом руководе

„Аир Сербиа” никако не стиже на „зелену грану”, односно и даље послује са губицима које покрива само један од власника – Република Србија. Арапски „партнер” је у овој комбинацији задовољан да бесплатно користи српске авионе и летачко особље како би допунио сопствене линије, а странке на власти преко плата партијски запослених кадрова узимају десетине милиона евра годишње из буџета. За ову годину је републичка влада дала бланко чек овој компанији да може да троши колико хоће пара, а све ће то бити плаћено из буџета који пуне опљачкани грађани ове земље.

Kада је 2013. потписан уговор са арапском компанијом „Етихад” о оснивању заједничког авио-превозника, цео државни врх, на челу са Александром Вучићем, тврдио је како се то ради да би Србија добила националну авио-компанију која се неће издржавати из буџета. Страни партнер је добио 49 одсто акција новоосноване „Аир Сербиа”, а наша држава 51 одсто, при чему је „Етихад” добио ексклузивно право да поставља менаџмент.

У овај „заједнички” посао Србија је уложила 100 милиона евра у новцу, комплетну опрему, права и летилице некадашњег ЈАТ-а (чије је и дугове преузела да сама отплати), док је страни „инвеститор” уложио 40 милиона евра и то у виду зајма за који је гаранције дала држава Србија?!? Наша држава је, значи, потпуно сама основала и финансирала авио-компанију у којој такозвану „златну акцију” има инострани преварант.

Kако јасно говоре подаци недавно добијени од запослених у „Аир Сербиа”-е ова компанија је и даље на државним јаслама, без икаквих назнака када би она могла да се осамостали и почне да се издржава од сопственог прихода.

„Етихад” из Уједињених Арапских Емирата је заинтересован једино да уклопи код-шерове наше компаније са онима које имају остали авио-превозници у којима Арапи имају власничке уделе. „Аир Сербиа” је у суштини помоћна компанија која на себе преузима летове који финансијски не одговарају (не доносе профит) арапском партнеру, а који се уклапају у друге линије, које су исплативе.

Тако, на пример, „Аир Сербиа” има редовну линију за Њујорк, која је у 2017. и 2018. години донела губитак од 11,7 милиона евра. Тај минус је покрила српска држава из буџета и то по хитно донетом закључку републичке владе. Осим тога, додато је још 2,3 милиона евра за наводно плаћање разлике у цени горива, иако је „Етихад”, бар како се 2013. говорило, на себе преузео снабдевање горивом из резерви које има нафзом пребогат Абу Даби, чији је шеик власник овог авио-предузећа.

Србији директан лет Београд – Њујорк, очигледно, није потребан, али се уклапа у свеукупну пословну визију „Етихада”, кога ова услуга путницима ништа не кошта.

У 2017. години (за 2018. подаци још нису доступни јавности) Србија је „Аир Сербиу” дотирала са 20.861.000 евра, односно са 2.461.714.000 динара. У то време, да се подсетимо, у буџету наводно није било пара за повећање пензија. Страни „сувласник” са своје стране није уложио ни динара у санирање губитака које је направио од њега постављени менаџмент.

И у републичком буџету за 2019. годину најављена је даља помоћ „Аир Сербии”, али се не наводи ни по ком правном основу, нити колика ће сума то на крају бити. „Етихад”-у је фактички дат бланко чек да троши колико хоће и за шта хоће, а српски народ ће све то платити.

По подацима до којих смо дошли, „Аир Сербиа”, без зависних предузећа („Аир Сербиа Цатеринг” и “Аир Сербиа Гроунд Сервицес”) у 2017. години је имала 1.488 запослених, од којих је било 226 пилота и 323 члана кабинског особља. Ту се налази један од разлога због којих „Етихад” не жели да субвенционише „Аир Сербиу”.

По речима високих службеника нашег националног авио-превозника, Арапи су задужени за такозвано оперативно особље, односно за пилоте и кабинско особље. Остало је у надлежности Србије, што је добро, јер би у супротном авионима управљали кадрови који за то немају потребно знање, али су одани чланови партија на власти.

Чланска карта је „улазница” за сва остала радна места, која се измишљају по потреби како би се запослили верни страначки кадрови и то за плате од више хиљада евра. Тако се дешава да су пилотима формално надређени људи са веома сумњивим основним образовањем (и купљеним факултетским дипломама).

Етихад” је од почетка одбијао да финансира ово удомљавање партијских кадрова, тако да они плату примају фактички из буџета, док се трошкови за наводне разлике у цени горива или губици које прави лет за Њујорк користе само као маска, да јавност не сазна коме заправо иду паре.

Сви партијски кадрови су обавезни да део својхих прихода дају странци, односно партијској врхучци која их је довела на то радно место, тако да грађаани Србије кроз порезе и доприносе финансирају лоповски клан Александра Вучића. И арапски „инвеститор” је оваквим решењем задовољан, тако да су сви срећни осим опљачканог и осиромашеног народа.

М. Хаџић, Таблоид