Било би најбоље да се инвестира у она места за одмор и оправак која слабо раде и налазе се у неразвијеним деловима Србије
Проблем и разлог што се не улаже више у поједине бање јесте то што је приватизација изостала у великом делу, али и недефинисана власничка трансформација. Са друге стране поставља се питање колико је прихватљиво да страни инвеститори буду у поседу извора и вода, јер је реч о природним ресурсима
Инвеститори из Уједињених Арапских Емирата изразили су велико интересовање и за њих је врло атрактиван потенцијал природних лечилишта Србије која постају све популарнија у свету, изјавила је за „Политику” Татјана Матић, министар трговине туризма и телекомуникација. А током прве инвестиционе конференције одржане у Павиљону Србија, у оквиру Светске изложбе „Експо 2020. Дубаи”, овим инвеститорима је, додаје, представљено 29 бања и 19 климатских места.
– Даљи развој наших бања и њихова модернизација у савремене спа и велнес центре допринеће остваривању потреба и потенцијала локалног становништва, снажном подстицају сектору туризма и угоститељства, као и укупној економији Србије. Верујем да ћемо, захваљујући домаћим или страним инвеститорима, у годинама које долазе моћи да се похвалимо природним лечилиштима са највишим светским стандардом услуге – рекла је Матићева.
Познато је да су бање у Србији велики потенцијал домаћег туризма, јер наша земља обилује изворима минералне, топле и хладне воде. Имамо око хиљаду изворишта и на њима 50 бања од којих је већина смештена у потпуно природном окружењу. Међутим, шта је то што би инвеститоре из УАЕ могло да интересује и о којим улагањима је реч за сада се само разговара.
Проблем и разлог што се не улаже више у поједине бање јесте то што је приватизација изостала у великом делу, али и недефинисана власничка трансформација. Са друге стране поставља се питање колико је прихватљиво да страни инвеститори буду у поседу извора и вода, јер је реч о природним ресурсима
Из најпосећеније Врњачке Бање наводе да су здрав капитал и нови гости увек добро дошли.
– Било би добро да се те инвестиције реализују, јер бисмо могли да очекујемо и платежне госте који нам недостају. Ако би инвеститори из УАЕ били заинтересовани за Врњачку Бању постоји доста развојних пројеката који би могли да се реализују, на Гочу, али и у самој бањи – каже за наш лист Иван Трифуновић, председник Туристичке организације Врњачке Бање.
Упитан да ли је боље да у српски бањски туризам улажу домаће компаније, он одговара да јесте, али да домаћих инвеститора нема, а држава не може да обезбеди толико новца колико је потребно да се развија овај део српског туризма. И остали саговорници „Политике” који се баве туризмом напомињу да је међу домаћим компанијама све мање заинтересованих улагача.
Они упозоравају да је велики проблем и разлог за такву ситуацију и што је приватизација бања изостала у великом делу, између осталог и недефинисана власничка трансформација. Са друге стране поставља се питање колико је прихватљиво да страни инвеститори буду у поседу извора и вода, јер је реч о природним ресурсима.
– Било би најбоље да се улаже у оне бање које слабо раде и које се налазе у неразвијеним деловима Србије. Међутим, тешко је поверовати да би инвеститори из УАЕ прихватили такве понуде, будући да је реч о пробирљивим купцима који на сличан начин улажу новац у највећим европским бањским центрима. То подразумева пре свега одличне саобраћајне везе и могућност брзог трансфера од аеродрома до хотела – наводе наши саговорници и додају да је тешко наћи овакав потенцијал у срцу Европе. Србија је атрактивна по броју извора и одличним ресурсима, али има доста бања које су на атрактивним локацијама, али не раде. Било би добро да се неко за њих заинтересује и да имамо гринфилд инвестиције, али је тешко поверовати да ће тако изгледати улагања страних инвеститора.
– Сигуран сам да би Арапе више интересовао Златибор или неки други туристички центар – каже наш саговорник.
И у Удружењу бања Србије сматрају да би требало приватизовати здравствене установе у бањама, као и специјалне болнице које имају проблеме у пословању, док оне које добро раде не би требало дирати.
– Већина успешно послује, зато сматрамо да би требало размишљати о инвестицијама у неразвијене делове Србије. Уколико морају да се приватизују, држава би требало да задржи власништво у 51 одсто капитала у бањама – напомиње Владан Вешковић, генерални секретар Удружења бања Србије.
Додаје да би било најбоље да странци улажу у пратеће садржаје као што су велнес и спа, као и да је врло важно задржати медицинске услуге у свим бањама.
У боље бање би требало инвестирати док би било пожељно да продамо оне које се боре да опстану, а таквих је око 20 одсто, наводи он.
Како кажу у овом удружењу, здравствени туризам може да буде стратешки производ Србије, али само уколико га држава препозна и постави на место које заслужује.
Јелица Антељ, Политика.рс
Није јасно пензионерима због чега се председник окомио на њих. Прво је отимао пуних четири године добар део пензија, укупно изнад осамсто милиона евра, како би избегао банкротство државе, знано само њему. Какав је то спас државе, када је додатно задужио ту исту државу за око двадесет милијарде евра. На крају, пензионерима су отете бање, које поклањају пријатељима из арапског света. Јован Тамбурић тврди да је председник пензионерима отео 5 милијарди евра. При томе пензионери у Србији примају најмање пензије у окружењу. Српске пензије су веће само од пензија у БиХ. С друге стране, пензионери су главна гласачка машина председнику и његовој братији. Из ових навода изгледа да пензионери нису при себи или их председник опчинио лажима и паралажима, а они му слепо верују.