Тридесетак археолога и студената из земље и региона у близини Коридора 10 код Параћина ископава остатке највећег неолитског насеља у Србији.
На овом месту пре око 6.000 година, или 4 миленијума пре наше ере, налазио се прави урбани неолитски град у коме је живело близу 3.000 «душа». Наиме, геомагнетним снимањем под земљом је откривено 600 објеката, од којих би бар половина могле бити куће.
Бранислав Стојановић, директор Завичајног музеја у Параћину, који је иначе радио ово снимање, објашњава да је снимак «идентификовао 300 аномалија које подсећају на стамбене објекте, а снимљено је више од 50 одсто терена.
– Локалитет је на преко 60 хектара и пресечен је аутопутем под којим је 15 до 20 хектара, који вероватно никада неће бити истражени. Обухвата атаре села Дреновац, Сикирица и Крежбинац. То је једно од највећих неолитских налазишта у Србији, мада је отворено питање да ли су сви ти снимљени објекти постојали у истом или различитим временским периодима. У сонди коју смо ископали на почетку културни слој био је дубине преко 7 метара и нашли смо три фазе насељавања – наводи параћински археолог и директор Бранислав Стојановић и додаје:
– Досадашњи налази показују да су у неолиту људи живели организовано у великим насељима, чак да су им куће биле спратне. То је период када су се људи, који су били сличних интелектуалних капацитета као данас, почели бавити земљорадњом и приптомљавати животиње. Правили су куће, такозване чакмаре, које се и данас у селима могу видети.
Покретач ових истраживања, професор Славиша Перић са Aрхеолошког института у Београду, истиче да се овог лета наставило са радовима под балоном где су откривена четири објекта, а тренутно се ради на два. Испоставило се да су од 4 куће три биле спратне. Објекти су били прилично близу једно другом и нису остављали простор за окућнице.
– Истовремено са радовима под заштитном конструкцијом, отворили смо и једну сонду 250 метара источно од балона, на месту где је геомагнетним снимањем утврђена аномалија у виду косог рова. Испоставило се да се заиста ради о рову који је на нивоу укупавања био широк око 6 метара, а на дну око 2 метра – прича нам професор Перић и наставља:
– У испуну рова углавном је материјал из млађег неолита, али за разлику од рова из сонде 16, овде је врло мало покретних налаза ,што нам говори да је највероватније био испуњен водом. Са којом функцијом, то ћемо тек да утврдимо када га целом дужином откријемо и када утврдимо шта је заправо опасавао тај ров
На локалитету ради стандардна екипа која је ту већ десетак година, а неки су од студената стигли до доктората. Једна од њих је Ђурђа Обрадовић, сада истраживач сарадник на Aрхеолошком институту.
– Овде радим од 2004. године и много смо напредовали. У почетку смо копали мање сонде 5 пута 5 метара које су биле више усмерене на испитивање хронологије налазишта. Сада идемо на широки ископ и први пут на овом локалитету сагледавамо остатке целокупне куће, величину, просторије, унутрашњу организацију…. Прва у реду од 4 куће под балоном је најбоље очувана и планирамо да је конзервирамо и да буде презентација неолитске културе на отвореном. Последње две куће смо тек започели – објашњава нам Ђурђа.
Истраживачи ће се налазити крај Дреновца до почетка августа, а током лета планирано је објављивање публикације која ће садржати налазе свега што је пронађено до сада.
Телеграф.рс
