Нови Бечеј – Истраживања на вредним налазиштима на подручју уз реку Тису настављена су и овог (управо прошлог) лета. Радило се на два налазишта: неолитском, на локалитету Борђош и старчевачком, на локалитету Пречка. Захваљујући модерној опреми и чињеници да су овде, поред наших, истраживали и немачки стручњаци, пронађени су вредни предмети попут кашике старе 7.000 година, а дошло се и до других научних открића.
У истраживању је, први пут у Србији приликом истраживања старчевачке културе, коришћена геомагнетна проспекција ширег подручја такозваног борђошког платоа, који се налази уз реку Тису. Српско-немачки тим стручњака чине археолози Музеја Војводине из Новог Сада и њихове колеге са Института за праисторију и рану историју „Кристијан Албрехт” универзитета у Килу.
– Дошли смо до сазнања да су се овде пре 8.000 година појавили први ратари и сточари. Нама није циљ да истражимо само једно насеље, већ да установимо везу између ова два насеља и континуитет живљења на овом подручју, јер се поставља питање како је могуће да на овако малом простору имамо два веома велика насеља, једно од десет хектара, што је за старчевачки период изузетно велико, и друго, на Борђошу, од четрдесет хектара, које спада у касни неолит – објаснио је новинарима Александар Медовић, археоботаничар.
Од самог почетка двогодишњих истраживања, тим стручњака су осим археолога чинили и научници из других области. Током истраживања користе се технологије и методе које пружа археологија 21. века. Свакако један од највреднијих налаза недавних ископавања на Борђошу јесте кашика стара 7.000 година од печене глине, која потврђује оно што неки научници годинама говоре – да смо кроз историју одрастали уз каше, а не хлеб.
– Ради се о кашици од печене глине, а не о коштаној. Оне су веома ретке на налазиштима. Кашика коју смо нашли слична је једној из Грчке, у насељу Дикилиташ. Са једне стране је реципијент (овални део), а са друге дршка и на њеном крају углавном нека фигурина, тако да је кашика оптерећена и са једне и са друге стране, па је сигурно лепо стајала у руци. Нажалост, ми смо нашли само овални део. Налаз је у одличном стању и као археоботаничару и научнику много ми значи, јер доказује оно што годинама тврдим, а то је да су каше у то доба биле много битније од хлеба, који данас једемо у огромним количинама – каже Медовић.
Колико је значајан геомагнетни снимак терена за једно данашње археолошко истраживање и како се на основу њега бира локација ископавања сонди, објашњава Илдико Медовић:
– На основу снимка се тачно виде обриси земље, где је тврђа, где мекша, или где је нешто горело. На основу обриса покушавамо да откријемо где бисмо могли да пронађемо неке интересантне детаље. Ово је први пут у Србији да се на основу геомагнетног снимања терена копа једно старчевачко насеље. На основу њега можемо прецизно да копамо и да не губимо време са празним сондама, као што се то често дешава археолозима.
Током истраживања локалитета на Пречки, пронађен је и скелет Старчевца, стар 8.000 година. Утврђено је да се ради о такозваном згрченом сахрањивању, а у помоћ је позвана и Софија Стефановић, са Одељења за археологију Филозофског факултета из Београду, која истражује наталитет у раној праисторији.
Мартин Фурхолд, доцент на Института за праисторију и рану историју „Кристијан Албрехт” универзитета у Килу, вођа другог немачког тима који је овог августа учествовао у истраживањима у Новом Бечеју, планира да се врати „јер је у питању врло интересантно насеље у коме се крију трагови о усвајању нових начина узгоја биљака и животиња”. Изложба археолошких налаза „Тајне древног Борђоша” планирана је за децембар, а даља истраживања за април и мај наредне године.