У првом кварталу ове године привредна активност у Србији снажно успорава, па је раст бруто домаћег производа (БДП) био 2,5 одсто, што је најнижи раст од БДП свих 11 земаља Централне и Источне Европе (ЦИЕ), изјавио је данас професор Економског факултета Милојко Арсић.
Он је, на презентацији публикације Kвартални монитор, казао да се наредних месеци очекује убрзанији раст БДП који би на крају године могао да износи око три одсто.
„У првом кварталу подбацила је пољопривреда, а индустријска производња је мања за 1,6 одсто, док је у ЦИЕ порасла за три одсто“, рекао је Арсић.
Узроци успоравања српске привреде у првом кварталу су, према његовим речима, пад производње у Електропривреди Србије „што је последица лошег управљања“, редован ремонт у Нафтној индустрији Србије, смањење производње у фабрици аутомобила Фијат-Kрајслер у Kрагујевцу, увођење такси за извоз на Kосово и увођење квота за извоз челика у ЕУ.
Додао је да сектор грађевинарства и услужних делатности снажно расте, а да су инвестиције у основна средства око 19 одсто, мада би било неопходно, како је навео, да буду око 25 одсто.
Он је казао да постоји структурна неравнотежа, јер је приватна потрошња 70 одсто БДП, а требало би да буде 60 одсто, док државна расте, сразмерно БДП.
„Од 2012. године до 2018. године привреда Србије је расла по стопи од 2,1 одсто, а земаља ЦИЕ по стопи од 3,1 одсто и то заостајање се не смањује“, рекао је Арсић и додао да би за бржи раст требало створити добре услове, не само за страна предузећа већ и за домаћа и предузетнике.
Арсић је оценио да инвестициони пакет од десет милијарди евра, који је најавио председник Србије Александар Вучић у наредних пет година за изградњу националне и комуналне инфраструктуре, здравство и образовање, значи да ће то бити две милијарде годишње или пет одсто БДП.
„У односу на постојеће стање та јавна улагања би се повећала за око 500 милиона евра годишње, такве инвестиције примерене су Србији, а сличне или веће реализоване су и у земљама ЦИЕ“, рекао је Арсић.
Да би се спровео тако амбициозан програм Арсић је рекао да треба унапредити и ефикасност државе, јер су и до сада усвајани такви програми, али су пројекти каснили и коштали су много скупље.
„Неопходно је унапредити процедуру селекције инвестиција, увести праксу јавних расправа и о програму и о пројектима, побољшати квалитет пројектне документације, увести конкурентне процедуре за изборе извођача радова уместо што се намештају тендери и договарају послови, обезбедити најповољније изворе финансирања и увести компетентан и независан надзор“, рекао је Арсић.
У првом кварталу су, како је рекао, настављена побољшања на тржишту рада, јер запосленост и зараде расту, али то није одрживо у дужем периоду јер брже расту од производње.
„Дефицит текућег платног биланса Србије се погоршава дуже од две године што указује да је последица системских фактора, као што је економски неутемељено јачање динара, бржи раст домаће тражње од БДП, па ће дефицит текућег платног биланса ове године износити око 5,5 до шест одсто“, рекао је Арсић.
Истакао је да су резултати фискалне политике на почетку године добри и да је остварен суфицит од 0,9 одсто БДП, а до краја године се очекује фискални суфицит од око 0,5 одсто.
Резултати монетарне политике су, како је рекао, добри јер су каматне стопе ниске и стабилне, а проценат лоших кредита пада, али се „подржава економски неутемељен јак курс динара“.
„Због раста спољних дефицита, платног и трговинскг оцењујем да би интервенције Народне банке Србије требало да буду асиметричне и да се дозволи благо слабљење динара, а спречи његово јачање“, рекао је Арсић.
Бета
REČENO JE VIŠE OD UPITNIKA I ISTINE?
Od njegovih bombastih “bombi” narodu je preko glave. Veliča svoje problematične uspehe, a zemlja spada u deset najsiromašnih zemalja, plate i penzije, otimane, rasle do nivoa svetske bede. Vide oni koji su okupirani tim veličanstvenim uspesima. On to ne vidi i ne zna. Postignutim rezultatima, ponajmanje dobrim, mogu biti zadovoljni ljudi iz vladajuće klike, kao ministar Đorđević, bivši vozač Jorgobanke Tabaković, a sada počasni doktor nauka i “finansista” i “doktor” Mali. Demantuju ga: pola miliona ljudi živi sa manje od 200 dinara dnevno, Srbija se kvalitetom života svojih stanovnika je na 71. mestu u svetu. Ta pozicija je čini tek desetom zemljom od začelja ove liste. Naši građani lošije žive od građana Paname, Azerbejdžana, Tunisa, Belorusije i Kazahstana, prosečan Srbin ima tri i po puta manje novca od stanovnika Hrvatske i Mađarske. Srbija je u oblasti vladavine prava na 78. mesto od 126 svetskih zemalja. Po Indeksu percepcije korupcije Srbija je među 180 zemalja na 87. mestu, a po slobodi medija je na 90. mestu. Po Blumbergovom indeksu bede od 62 zemlje Srbija je na 10. mestu, tj. po kvalitetu života je na 71. mestu od 80 zemalja sveta. Ovo su veliki uspesi ΛV i njegove vlade. Ministar “doktor” Mali veliča porast BDP u 10 najboljih u Evropi, procentualni, a stvarni je daleko niži. Iznos BDP je u Srbiji 6.534 €/stanovniku (porastao za 4,3% ili 280 €/stanovniku), a u Luksemburgu 110.000 €/stanovniku (porastao za 3,4% ili 3.740 €/stanovniku), pa ko je bolji? С друге стране, платежна моћ грађана Србије је реално и апсолутно најнижа у Европи, 25,50% становништва је у области или на ивици сиромаштва (троше дневно по 1,0 $). Просек месечна плата у фебруару 2019.: Швајцарска 4.370 €, Исланд 3.568 €, Норвршка3.309 €, Немачка 2.270€, БиХ 466€, Србија 444€. Zemlja nam je sve manja, a treba nam veći region. Nije blam? Po mnogim pitanjima oglasili se i ugledni profesori Mencinger, Arsić, Savić i drugi i pominjali su mnogo laži i neispunjene želje predsednika, premijera i ministara. Vlasti prikazuju kako u našoj zemlji cvetaju ruže, ali bezbojne, privreda zemlje leti visoko i samo leti, a narod je uleteo u bedu, jadi i gladi čekajući te famozne plate i penzije ikada veće.