ОД оснивача „Викиликса“, вебсајта који је објавио више од 250.000 тајних америчких војних и дипломатских депеша, до најпознатијег политичког азиланта, некадашњи хакер Џулијан Асанж (41) главни је јунак документарца „Ми крадемо тајне“ холивудског оскаровца Алекса Гибнија. Иако се у причи о „Викиликсу“, која се од петка приказује, Асанж не појављује, јер редитељ није био спреман да му плати милион долара за интервју, филм је поново у жижу интересовања вратио најбоље чуваног политичког азиланта.
Готово пуних годину дана откако је 19. јуна Амбасада Еквадора у Лондону пружила уточиште Асанжу, чије изручење тражи Шведска због оптужби две жене да их је наводно силовао, оснивач „Викиликса“, уплашен да би одлазак у Стокхолм значио и његову предају САД због објава тајни, живи скучено. Његова соба личи на канцеларију у којој спава. Али, никад није идентификовао свој прозор, да не би одао локацију собе. Сви прозори на амбасади, откако је у њој, имају навучене завесе.
ПРОЦЕС ПРОТИВ МЕНИНГА УОЧИ 3. јуна, када почиње суђење његовом главном помагачу, Бредлију Менингу, који се у САД суочава са доживотним затвором због достављања више од 700.000 осетљивих војних докумената, објављених на „Викиликсу“, Асанж је покренуо поступак тражећи отварање за јавност судског процеса.
Асанж има приступ тушу, али не и кухињи. Живи на куповној храни, а на покретној траци, дару једног следбеника, сагорева фрустрације и сувишну енергију. Пије витамин Де, као замену за сунчеве зраке. Асанж, ипак, није ни незадовољан, ни усамљен, јер му друштво прави омиљена „справица“, компјутер који га путем интернета, као и мобилни телефон, повезује са светом. Директан контакт са групом која му, у нешто мањем броју него пре, али ипак константно, пружа подршку испред амбасаде, остварује преко малог балкона, одакле се обраћао и јавности. Чињеница да његови следбеници нису једини који непрестано стоје испред амбасаде, већ да Асанжу дан и ноћ „прави друштво“ и поприличан број полицајаца, чекајући моменат да га, ако крочи и степеник изван зграде, ухапси и депортује, недавно је покренула питање цене његовог чувања.
Скотланд јард је проценио да је обезбеђење Асанжа од прошлог јуна до јануара ове године коштало четири и по милиона долара, па се у Британији појављују захтеви да би влада требало да нађе решење за ситуацију која већ „представља ужасно траћење новца пореских обвезника, полицијског времена и узнемиравање околних становника“.
Новости