Европска комисија је затражила од Европског тела за безбедност прехрамбених производа (ЕФСА) да поново процени све прехрамбене адитиве, укључујући и вештачки заслађивач аспартам. Како је пренео Танјуг, ЕФСА је објавила да почињу јавне консултације у вези са аспартамом, које ће трајати до 15. фебруара, а коначно мишљење би требало да саопшти у мају, наводе француски медији. Европска комисија, која је извршни орган Европске уније, подсетила је да су стручњаци ЕФСА већ дали „предмишљење” према коме аспартам (Е-951) не представља никакву опасност по здравље потрошача у Европи у данас одобреним количинама, а консултација се односи на те закључке.У ЕУ је дозвољено да се аспартам користи као прехрамбени адитив за заслађивање намирница, пре свега за напитке, слаткише, жваке и јогурте. Нека истраживања су раније показала да аспартам, који је 200 пута слађи од шећера и садржи 10 одсто метанола, може да има канцерогено дејство или да изазове превремени порођај код трудница.
Иако разна здравствена удружења за храну и лекове уверавају потрошаче да је аспартам сигуран за здравље, поједини истраживачи тврде да је он једна од најопаснијих супстанци у прехрамбеним производима, наводи се у медијским извештајима.
Прича и подељеност мишљења о утицају аспартама на здравље траје годинама. У међувремену нове врсте заслађивача ступају на тржиште, самостално или у комбинацијама. Тенденција је да се аспартам све више избацује из производа јер има и неке неповољне технолошке особине. Тако је „Пепсико” недавно најавио промену састава свог „дијет” напитка.
„Досад употребљавани аспартам губи слатки укус знатно брже од фруктозног кукурузног сирупа којим се заслађује већина обичних безалкохолних пића у САД. Тестирамо нови вештачки заслађивач за „дијет пепси”, нова верзија напитка би могла да се појави на тржишту током идуће године, а из неименованог извора се сазнаје да ће се у њој наћи мешавина заслађивача, међу којима ће бити и ацесулфам-калијум (аце-К), који дуже задржава своје карактеристике, пренео је недавно АП. Аспартам је осетљив на топлоту, што може да буде проблем док се „дијет пепси” превози камионом или на складишту чека да се испоручи у продавнице. Америчка Управа за храну и лекове (ФДА) одобрила је употребу аце-К 1998. Овај заслађивач се често користи у комбинацији с другима у пекарским производима, жвакаћим гумама, желатинозним дезертима, па и у дијеталним безалкохолним пићима.
Комбинације заслађивача – ксилитол, сорбитол и аспартам користе се углавном зажвакаћегумебез шећера.
——————————————————————-
Заслађивач „стевија” ускоро у Србији
Две компаније– „Кока-Кола” и „Медикофарм”, сазнајемо у овој фармацеутској кући, поднеле су неку врсту иницијативе за увођење новог заслађивача „стевија гликозида”, који је у Европи прихваћен још 2011. године. Правилник о адитивима на тај начин ће ускоро бити проширен и усклађен са европским. Овај заслађивач са нула калорија добија се из биљке стевија, а компаније најављују могуће промене рецептура својих „лајт” производа.
Већина вештачких заслађивача више не садржи аспартам, то је светска тенденција, истичу у „Медикофарму”.
– И код нас се некада продавао „сусина голд” са аспартамом, али смо управо због могућих последица о којима се говори престали у Србији да продајемо тај производ. У производњи заслађивача „сусина” тренутно се користи цикламат и сахарин, а производ са стевијом је већ у продаји на тржишту Европе и бележи велики успон у продаји, те се реципрочно смањује продаја заслађивача осталих категорија којесу на бази сахарина, аспартама и сукралозе– истичу у „Медикофарму” додајући да ови заслађивачи ( добијени из биљке стевија) имају нула калорија и као такви су најнекалоричнији, а показали су и низ повољних ефеката код људи који су их користили из здравствених разлога.
Који су разлози „Кока-Коле” за подношење захтева? Питали смо их да ли намеравају да уколико стевиол гликозид буде регистрован у Србији почну да користе овај заслађивач и у којим производима?
– У току је усклађивање Правилника о адитивима наше земље са ЕУ регулативом, што значи да ће се стевиол-гликозиди у новом правилнику наћи на листи одобрених за производе на нашем тржишту. Након усвајања новог правилника о адитивима, размотрићемо употребу стевиол-гликозида у иновацијама безалкохолних напитака намењених домаћем тржишту– кажу у „Кока-Коли”.
Како објашњавају, стевија је биљка из породице хризантема пореклом из Парагваја. Њени листови су јединствен извор интензивне, природне слаткоће. Заслађивачи на бази стевије су природног порекла и имају нула калорија.
– Стевиол-гликозиди (заслађивач на бази стевије) одобрен је адитив у Европској унији, а користи се у бројним прехрамбеним производима и напицима широм света – укључујући више од 30 производа који компанија „Кока-Кола” производи у свету – наводе и истичу да је Заједнички експертски комитет о адитивима у храни Светске здравствене организације, Европска агенција за безбедност хране и више од 75 земаља, укључујући САД, Канаду и Јапан, проверио и потврдио научне доказе о безбедности стевије.
Према декларацији на „кока-коли” (спрајт и фанта такође) може се видети да се тренутно као заслађивач користи фруктозни сируп. Који се вештачки заслађивач користи за „кока-колу зиро”. Да ли је у производњи ових напитака коришћен аспартам и које заслађиваче у дијететским напицима користи „Кока-Кола” за европско тржиште?
– Укуси потрошача широм света се разликују, заслађивачи се бирају и често мешају да би се добио одговарајући укус за локалне потрошаче. У својим напицима користимо различите заслађиваче укључујући аспартам, цикламат, ацесулфам-К, сукралозу и сахарин натријум. Сви ови заслађивачи налазе се на списку одобрених адитива и у Србији– наводе у „Кока-Коли”.
Што се тиче „кока-коле зиро” за њену производњу користи се мешавина заслађивача натријум-цикламат, ацесулфам К и аспартам. Овај произвођач наводи да су нискокалорични заслађивачи дуго у употреби у земљама широм света. Пре него што овлашћена тела дају дозволу за њихову употребу у прехрамбеној индустрији, врше се строга тестирања и произвођачи морају да обезбеде довољно доказа о њиховој безбедности. За аспартам кажу да је је „један од најобимније тестираних састојака који се користе у храни и његова употреба је дозвољена у више од 100 земаља света”.
– Аспартам се користи у више од 6.000 прехрамбених производа и напитака у свету, а у употреби је више од 25 година. Његову безбедност константно потврђују Европска агенција за безбедност хране (ЕФСА), Заједнички комитет о адитивима у храни (УН организације за храну и пољопривреду и светске здравствене организације и Агенција за храну и лекове (ФДА) Сједињених Америчких Држава – наводе у „Кока-Коли”.
