У „Политици” је 19. 7. 2017. објављен текст „Молитва за спас реке на Старој планини”, о иницијативи мештана Темске да се спречи одлука Министарства енергетике и рударства да се Топлодолска река преведе у Завојско језеро. На тај начин би долина остала скоро без воде, што би угрозило живи свет у реци, а опстанак становништва довео у питање. Због недостатка воде и потапања пољопривредног земљишта, становници Темске и осталих села би морали да се иселе.
Познато је да Парк природе „Стара планина” представља подручје изузетне геолошке и геоморфолошке разноврсности, терен на коме је развијен и очуван специфични диверзитет флоре и фауне. Надалеко се зна да постоји више геолошких профила и локалности које одлично репрезентују геолошко наслеђе Србије у ширем (геолошке формације различите старости; бројне скулптуре остењака измоделиране у црвеним пермским пешчарима познатих меандара и дубоке клисуре Темштице; локалност пермских пешчара Бабин зуб; бигар поменутог тока; феномен карста у пределима Јеловачке и Дојкиначке реке, обележени јаким врелима, итд.). Утврђено је на овој планини 1.190 биљних врста, а обогаћују је бројне групе животињског света (40 одсто фауне читавог Балканског полуострва). Поменимо и културно-историјске вредности овог подручја.
О свему томе постоји разноврсна литература и документација, између осталог и публикација „Парк природе Стара планина” (Мијовић Д. 2006) и студија истог назива (такође у издању Завода за заштиту природе Србије, 2003). Разумљиво је што је, због назначене природне разноврсности, уредбом Владе Републике Србије масив Старе планине у целини стављен под заштиту као природно добро прве категорије заштите.
Међутим, као и у више познатих заштићених подручја у нашој земљи, и у случају Старе планине дошло је до сукоба интереса. Посебно је то видљиво на плану водопривреде, где је газдовање природним добрима иначе одавно катастрофално. Сетимо се само више непотребних и скупих (промашених) водопривредних решења, базираних на изградњи вишенаменских акумулација (Селова, Врутачка акумулација, Стубо-Ровни, и др.), а илустративна је сада започета акумулација Сврачково, којом ће се без потребе уништити Рзав, као наша најчистија река.
У духу реченог је и планирано подизање површинске акумулације на Топлодолској реци, са пребацивањем воде кроз дуги тунел у Завојско језеро. Не знамо од колике економске користи би био тај (сигурно баснословно скуп) „подухват”, али смо уверени да би то био немерљиво штетан атак на природу овог дела заштићеног резервата. Уместо лепе Топлодолске долине, њеног квалитетног земљишта и њеног речног тока, добили бисмо, пре свега, простор са депонијом муља богатог тешким металима и другим загађивачима – простор на коме више неће бити живота.
Поставља се питање када ће се обуставити све иницијативе којима се наноси трајна штета нашим чистим рекама, уз званичну подршку ресорних институција Србије. Хоће ли једног дана сви становници наше прелепе земље постати еколошке избеглице?
Др Миомир Коматина, научни саветник;
проф. др Снежана М. Коматина
Асоцијација геофизичара и еколога Србије (АГЕС), Београд
Политика.рс
фото:rakovdolacst
