ЕУ улази у нову годину забринута због заказивања парламентарних избора у Грчкој за крај јануара на којима ће вероватно победити “непослушна” левичарска партија Сириза и њен лидер Алексис Ципрас. Уколико Ципрас постане премијер државе такозвана тројка (ЕУ, ММФ и Европска централна банка) он ће, скоро извесно тражити да се поново испреговарају услови за прихватање плана такозване помоћи ЕУ и ММФ Грчкој.
Грчка је стару годину завршила без дефицита у државној каси – било је чак и вишка. “Тројка” је, упркос томе, у својој годишњој дијагнози констатовала да “све реформе нису спроведене” и наложила наставак “стезања каиша”. Тиме је изгледа досегнута граница издржљивости Грка и њиховог разумевања за финансијску политику ЕУ и ММФ.
Наиме, оно што се назива помоћ Грчкој заправо су нови кредити како би се отплатиле камате старих кредита. Политика ЕУ и ММФ једино је водила рачуна о интересима поверилаца. У грчку економију и производњу ништа није уложено како би се покренуо привредни точак. Иако је државни дефицит сведен на нулу, дугови су зато порасли, незапосленост је достигла скоро 27 одсто. Сав новац од такозване помоћи трошен је за плаћање камата за кредите за старе камате.
То најбоље илуструју на први поглед шокантне статистике. Дефицит је у грчкој државној каси износио 15 одсто укупног државног производа, да би 2014 био сведен на идеалних 1,6 одсто. Грчки дуг је међутим порастао. Док је 2009. године износио 90 одсто од БДП, данас износи 160 одсто. То значи да је дуг који је износио 127 милијарди за последњих пет година, упркос европским “терапијама”, порастао на 196 милијарди евра.
Већина Грка верује да “тројка” брине једино о интересу поверилаца и да на власт треба да дође неко ко ће одбити таква правила игре.
– Грчка је стару годину завршила изгубивши све илузије – каже Олимпија Ципира, дописница грчке националне агенције Атена из Париза. По њој победа Сиризе и избор Ципраса за председника значили би отварање периода незивесности у односима за ЕУ и тешко да било ко може унпред нешто прецизније да предвиди.
Формално комесар за економију Пјер Московиси поздравио је “демократско решење” у Грчкој. Иза политичких фраза међутим крије се брига Брисела због тога Грчка није пре избора закључила нови план о финансијској помоћи у висини од 130 милијарди евра. Победа Сиризе која се супротставља политици “стезања каиша” могла би да уплаши инвестоторе и изазове ланчану реакцију на берзама.
Избори би 25 јануара избори могли да поремете планове око доделе нових кредита Грчкој које ЕУ назива “помоћ” иако је реч о помоћи с каматама.
Н. Јокић – Вести
