Борба против пандемије, избори у Немачкој наредне јесени и опроштај од канцеларке Ангеле Меркел пресудно ће утицати и одредити политичку 2021. годину у Немачкој.

Тренутно ништа није важније од короне, а тако ће највероватније бити и у Новој години. Пандемија доминира друштвом готово у потпуности од марта 2020.

Изгледи за масовну вакцинацију притом ништа не мењају. На самом крају године, политичари су готово потпуно затворили земљу.

„Ако сада, пред Божић, будемо имали превише контаката и то онда буде последњи Божић са баком и деком, то значи да смо нешто погрешно урадили. Тако не би требало да нам се деси“, упозорила је канцеларка Ангела Меркел 9. децембра у свом необично емотивном говору пред Бундестагом, с обзиром на готово 600 смртних случајева од короне у једном дану. Kасније их је било знатно више.

Али отпор ограничавању индивидуалних слобода расте, посебно кроз демонстрације оних „који размишљају другачије“. „Ствара се друштвени покрет, који окупља десне и леве екстремисте, али и езотеричаре и оне који негирају науку“, каже за ДW политолог Флориан Хартлеб.

Одмеравање између здравствене заштите и грађанских слобода, такође би могло да утиче на изборе наредне године. А избора ће 2021. бити много.

У чак шест савезних покрајина грађани ће бити позвани да гласају, укључујући и Баден-Виртемберг, где се избори одржавају у марту. Тамо се популарни и за сада једини „зелени“ шеф владе у Немачкој, Винфриед Kречман, поново кандидује за премијерску функцију.

Занимљиви ће бити и избори у Тирингији, у априлу, где је на власти Бодо Рамелов, једини покрајински премијер из странке Левице.

У Саксонији-Анхалт ће најкасније у јуну бити одлучено да ли ће опстати коалиција ЦДУ, СПД и Зелених.

У спору око повећања телевизијске претплате, ЦДУ је била једина странка у Немачкој која на крају није гласала за повећање претплате. Проблематично за ЦДУ у тој савезној покрајини, били је то што је с тим у вези једнако гласала и десничарско-популистичка АфД.

Али, најважнији избори у години треба да се одрже у септембру: избори за Бундестаг. Са њима се у сваком случају завршава ера Ангеле Меркел.

Након шеснаест година на власти, током који је била на челу четири владе, она ће одступити са те функције. Меркел ће тако бити на власти готово исто дуго колико и досадашњи рекордер Хелмут Kол.

Адио Ангела!

Шта ће Немцима недостајати када оде Ангела Меркел? Флориан Хартлеб сматра да ће то бити „њена истрајност, њен незадржив, готово надљудски радни ангажман, дисциплина и „научни елемент“ у политици.“

Kао минусе током владавине Ангеле Меркел Хартлеб издваја „њен магловити језик пун флоскула“ и „тврдоглаво вођену избегличку политику, праћену наивном културом добродошлице“, која је омогућила АфД да ојача.

Меркел је и у иностранству цењена као канцеларка која у немирним временима савладава кризе, као шефица владе која непоколебљиво и чврсто, попут стене у олуји, излази на крај са европском дужничком кризом, са Брегзитом и Трумпом, а сада и са короном.

Зедер канцелар?

Стога ће једно од најважнијих питања у наредној години бити, ко ће је заменити. С обзиром да је њена странка ЦДУ, судећи по резултатима истраживања јавног мњења са 35 посто гласова далеко испред свих других странака, наредни председник ЦДУ има добре шансе да постане и нови канцелар Немачке.

Званично постоје три кандидата који ће се представити на виртуелном страначком конгресу, у фебруару 2021. године. То су бивши шеф посланичког клуба ЦДУ/ЦСУ у Бундестагу Фридрих Мерц, премијер Северне Рајне-Вестфалије Армин Лашет и политичар и стручњак за спољну политику Норберт Ретген.

Судећи према анкетама, релативна већина Немаца би више волела да канцелар буде баварски премијер Маркус Зедер из сестринске странке ЦСУ. Kанцелар из партије ЦСУ? То би била премијера за Немачку.

Берлинска игра боја

Без обзира ко буде канцелар, демохришћанским партијама ЦДУ и ЦСУ ће вероватно бити потребан барем још један коалициони партнер како би формирали владу.

Анкете показују да тренутни партнер СПД, не само да има све лошији резултат, већ показује и све веће знакове умора након две велике коалиције са Ангелом Меркел на челу. У успону су пре свега Зелени.

Под вођством омиљеног двојца, Аналене Бербок и Роберта Хабека, они су се одрекли неких фундаменталистичких позиција и сада желе да буду у влади. На конгресу странке крајем новембра Хабек је рекао: „Са оптимизмом радимо на решењима. И уз та решења боримо се за власт.“

Зедер, међутим, упозорава присталице Уније да не би требало да полазе од тога да је коалициона владе са Зеленима, нешто што се подразумева: „Треба пазити да се на крају не пробудимо са једним другим моделом: наиме зелено-црвено-црвеним.“

Математички, међутим, та комбинација која подразумева коалицију Зелених, СПД и Левице у истраживањима јавног мњења још није имала већину.

Популарност АфД, до сада најјаче опозиционе странке у Бундестагу, је опала. Међутим, ограничења донесена због короне могла би јој донети нове гласове. „Земља је подељена“, каже Хартлеб.

„Ако након корона-трауме уследи економски пад, социјална поларизација у друштву ће остати.“ Политолог је уверен да ће и током 2021. године пандемија остати најважнија тема која се одражава на све нивое политике, од локалне до глобалне.“

Дојче веле