Економија

Аустрија са милион становника више од Србије има робну размену са светом од 260 милијарди евра а Србија само 13 милијарди евра

Београд — Извоз, отварање према европском и светском тржишту, укрупњавање привреде и привлачење страних инвестиција, морају бити стратешка опредељење Србије.

Ово је оцена председника Управног одбора Сената привреде Србије у Аустрији Ивана Гроса.

Без отварања према тржишту Европе и изласка на страна тржишта, нема девиза за развој, нема страних инвеститора, поручио је Грос у Јагодини на новогодишњем састанку са привредницима овог града и Поморавског округа.

Институције, министарства, градоначелници, привредници, требали би много више да се ангажаују на повезивању са привредницима у Европској унији и другим земљама где се могу закључивати послови, јер само тако се може борити за бољи живот и боље привредне услове у Србији, оценио је он.

Сенат привреде Србије је формиран прошле године уз апсолутну подршку Сената привреде Аустрије и Сената привреде Намачке и први је формиран изван ове две земље.

Успели смо “једним упорним разговорима са господином Бусеком (бивши специјални координатор Покрета за стабилност за југоисточну Европу из Аустрије Ерхард Бусек) и ја сам сретан што смо успели”, објаснио је Грос.

Ради се и на оснивању Сената привреде Кине и САД, додао је он.

Сенат смо промовисали у фебруару прошле године у Боеграду у присуству министра иностраних послова Аустрије Себастијана Курца и садашњег премијера Владе Србије Александра Вучића, подсетио је Грос.

Он је додао да је концепт тог Сената базиран на још већем укључивању аустријских и немачких привредника у Србији, а стратешко опредељење је, пре свега, извоз и привлачења страних инвестиција.

“Мислим да се предузећа у Србији морају више удруживати, јер се само укрупњавањем капацитета може постићи бољи резултат на страном тржишту, а расцепкано се не може представљати привреда у иностранству. Привреда мора бити укрупњена и оријенатисана према западној Европи”, рекао је Грош наводећи пример да свет зна да у Србији има хиљаде фирми, што је импознатан број, али се не зна како раде и какве резултате постижу.

“Сенат привреде Немачке има 700 чланова, ту су најеминентније фрме које имају милион запослених, од тог 500.000 запослених ради у Намачкој, а остали у иностранству, то значи да је њихова оријенатција била према иностарнству, према инвестирању у иностаранств, дислоцирање капацитета у друге земље”, рекао је Грош.

Извоз је једна веома важна компонента развоја сваке земље, јер без извоза ни једна земља, не може остварити девизни раст, а он је основна компонента привредног развоја, оценио је Грош

Инвеститори који долазе у Србију не долазе ради тржишта они долазе да би производили овде и извозили на светско тржиште. То је двострука корист, једна је да се у Србију инвестира, а друга што ће извоз српске привреде бити далеко већи према иностранству.

“Године 2004. извоз Аустрије је био 67 милијарди евра, после пет година извоз привреде те земље је 106. милијарди евра. Једна мала Аустрија која има милион становника више од Србије има размену са светом око 260 милијарди евра”, рекао је Грос.

Упоређујући то са наших 12 милијарди евра у 2013. години, велика је разлика, додао је он.

Настојање Србије да привуче што више страних инвеститора, пре свега у појединим секторима, веома је добар начин да се осигура већи извоз и запосли што више људи, оценио је Грос.

“У Србији ради 400 фирми из Аустрије и 370 из Немачке, то је један огроман број из кога се види и колико су те две земље заинтересоване за Србију и треба их максимално искористити. Сенат жели окупити те фирме у настојању да преко њих директно привучемо програме и страни капитал у Србију”, рекао је Грос.

Са Сенатом привреде Аустрије и Сенатом Немачке смо се договорили да ћемо на пролеће организовати долазак, са једне и са друге стране по 30 до 40 привредника, у Србију, навео је Грос и додао да желе да се на мало друкчији начин организује та посета.

”Бићемо у Београду, али хоћемо и да посетимо градове и општине, на организован начин, све општине где има интереса за страна улагања и где ћемо конкретно разговарати о пројектима које нуде”, истакао је Грос.

Председник Скупштине града Јагдине Драган Марковић – Палма се понудио да један дан буде домаћин овој делегацији.

Према речима Гроса, било би добро да општне пошаљу писмо у којем би било наведено који су то предвиђени пројекти да би могли унапред осигурати аустријске и немачке партнере заинтересоване за одређене проејкте.

 

Танјуг

Оцените текст

0 / 5

Your page rank:

коментара

  1. Pa šta hoćete reći ovim … napišite i koliko su oni bili pod sankcijama,koliko su puta bili bombardovani,da li su pomagali na bilo koji način nekog izvan svojih granica… pa oni od drugog rata žive u miru i grade zemlju i usput rečeno sumnjam da i oni nisu učestvovali u razbijanju SFRJ makar malko,ili bar u ovoj čuvenoj reformi Srbije od 05.10. na ovamo… 🙁 Nikog ne opravdavam samo treba sve sagledati…

    1. E ja sam radio u Nemčkoj pokrajina Hessen-Franfurt . Meni su Švabe pričale da je kod njih počelo da bude posle rata dobro već kad su prvi gastarbajteri počeli da dolaze a to je bilo 1959 .godine .Znači 14 godina posle rata . U junu će kod nas biti 16 godina od okončanja NATO agresije a kako se kod nas živi , a da ne govorimo da je 45-te Nemačka bila sranjena i dan danas se poznaju udoline oko Opelove fabrike pored Russelsheima . Napominjem da sm bio bolji radnik od Nemaca tamo gde sam radi o i čini mi se da je kod nas samo problem u sistemu ili burazersko lopovskom mentalitetu…… naročito u politici….

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Back to top button
Close

Детектовали смо Адблокер!

Поштовани, рекламе су једини начин финансирања нашег сајта те вас молимо да угасите адблокер на нашем сајту како би нам тако помогли да наставимо да објављујемо још боље и квалитетније вести без цензуре и длаке на језику. Хвала на разумевању!