Aутизам као развојни поремећај у Србији је у великој прогресији

БЕОГРАД – Аутизам као развојни поремећај у Србији је у великој прогресији, јер се на 68 деце рађа једно аутистично, речено је данас на свечаности у Београду, поводом Светског дана особа са аутизмом, уз поруку да се друштво не брине довољно о овој популацији и да су родитељи и породица углавном препуштени сами себи.

Прецизних података колико је таквих особа у Србији нема, процене су неколико хиљада, а у Београду их је око 1.000, рекао је Танјугу Мирко Гојић из Београдског удружења за помоћ особама са аутизмом.

Удружење је, поводом Дана особа са аутизмом на Тргу Републике организовало традиционалну манифестацију под мотом „Родитељи особа са аутизмом имају једну жељу, која је твоја…”, а Гојић је указао да ови наши суграђани нису довољно прихваћени и немају системску подршку друштва.

Усвојен је, како је подсетио, сет закона којима се у целини подржавају особе са инвалидитетом, међу њима и особе са аутизмом, кренуло се у процес инклузије, међутим, каснимо у свим сферама.

„Од ране дијагностике, превенције, саветовалишта за родитеље, до запошљавања и осамостаљивања тих особа”, рекао је Гојић и навео да је тек сада за град Београд најављена израда стратегије о социјалној заштити, која треба да подржи људе са овим поремећајем.

Он указује да је углавном сва брига на родитељима који уствари дају највећу подршку свом детету.

„Туђа нега и помоћ није довољна да покрије све потребе тих особа”, рекао је Гојић, забринут што се особа са аутизмом сетимо само на њихов Дан.

„Појаве се неки који обећају којешта, па дођу друге гарнитуре које понове њихове речи, а ми остајемо тамо где јесмо, са проблемима који су све већи и не видимо перспективу”, истакао је Гојић, који је председник Управног одбора удружења.

Госпава Алексић, мајка 21.годишњег Владана, који је аутистичан, рекла је Танјугу да родитељима изостаје континуирана подршка система.

„Углавном је све на биолошкој породици”, рекла је Алексић и истакла да њен син није имао право на школовање и самим тим изгубио је било какву шансу да се запосли.

Тренутно је, како каже, у дневном боравку, међутим, све чешће у њиховој породици лебди питање шта ће бити са Владаном када нестане родитеља.

„Он треба да буде брига друштва”, сматра мајка, наводећи да такве особе, када више нема ко да се брине о њима, завршавају у затвореним установама које нису ни за једну особу са инвалидитетом.

У интерактивној радионици деца и њихови старији другари су цртала и осликавала дрвена јаја, у сусрет Ускрсу, а манифестацију је употпунио и дечји хор Чаролија и популарна Леонтина.

Градска секретарка за социјалну заштиту Наташа Станисављевић рекла је у обраћању учесницима да не треба само овог дана да мислимо на особе са аутизмом, већ целе године.