Већ дуже време повремено се говори о изградњи аутопута Ниш-Приштина-Драч. У народу је таква одлука Владе Републике Србије препозната као проблем јер то није у складу са српским националним интересима нити је то изворна народна потреба, све док се не поврати суверенитет на простору Косова и Метохије. Међутим, када се анализирају изјаве локалних политичара из региона, представника Светске банке и кредитора са Запада, као и изјаве представника ЕУ, САД и НАТО закључци се намећу сами. То је у суштини њихов пут лажне интеграције и стављања под контролу целог Балкана.
Реализација овог пројекта, са становишта српских националних интереса, погубна је из више разлога:
- Српски народ са централног Косова и из Метохије је прогнан и нико више озбиљно на Западу, сем декларативно, не говори о његовом повратку. Око 250.000 прогнаних живи у унутрашњости Србије и то више није проблем за моћнике НАТО и ЕУ. Они рачунају на заборав Срба и сервилно понашање власти од 2000.године до данас.
- Ваљда би ред потеза требао да буде сасвим другачији да управо те водеће државе НАТО и ЕУ инсистирају на поврату прогнаних Срба на Космет и на поштовању Резолуције 1244 Савета безбедности УН. Али то није могуће јер је циљ агресијом НАТО био окупација Космета и стварање лажне државе Косово.
- Не може се градити светла будућност српско-албанских односа на отетом Косову и Метохији, управо са онима који без имало срама говоре о независности тзв. Косова и његовом присаједињењу Албанији. То је управо та Албанија која је са истим циљевима, у складу са пројектом Велике Албаније, учествовала у агресији на СР Југославију 1999. године.
- Власти Албаније од Агресије 1999. године остале су доследне у подршци сепаратистичке власти у Приштини. Председник Владе Албаније Еди Рама у сваком контакту са српским званичницима отворено говори о независности лажне државе Косово. То је довољан разлог за прекид свих односа са Албанијом док не промене спољну политику а не да се на српској несрећи продубљује национална катастрофа у будућности.
- Истинска сарадња са Албанијом није могућа док се не поврати власт Србије и пуни суверенитет над Косовом и Метохијом и док се српска застава не завиори на Проклетијама и Шари. Није могуће тражити мир, сарадњу и развој на српској несрећи и отимању суштине српског националног бића.
- Цео процес интензивирања сарадње са Албанијом и лажном државом Косово одвија се под инструкцијама и притиском администрације САД непосредно и посредно преко НАТО и ЕУ.
- Процес сарадње Србије и Албаније се у јавности оправдава и приказује као српска национална потреба и развојни пројекат Србије. Преко медија, који су под контролом Запада, уз диригована образложења вајних „аналитичара“ оправдавају се такви погубни политички потези власти.
- Ауто пут Ниш-Приштина-Драч јесте изворна албанска национална потреба и потреба САД, као њиховог савезника. За време мира тај ауто пут јесте у функцији даље афирмације пројекта Велике Албаније.
- Није проблем што албански политичари се боре за своје националне интересе, него је проблем што се власти Србије већ дуже време сервилно односе према САД и водећим државама НАТО и ЕУ, који промовишу и подржавају Албанију, супротно српским националним интересима. Такав однос се правда потребом добрих односа са Западом, потребом развоја и изградње „неке боље европске будућности“, кроз европске интеграције па макар и на штету српских националних интереса.
- Велика је Српска несрећа што у сарадњи са Албанијом види своју будућност, док јој се демографски празни Топлички, Јабланички и Пчињски регион. Такви односи са Албанијом нису потреба народа тих крајева. Напротив сарадњу са Албанијом, после искуства са Косовом и Метохијом и Бриселских преговора, доживљавају као страх и зебњу за њихову будућност и њихових потомака.
Само ови крупни разлози говоре о томе да је цела сарадња Албаније и Србије инструисана споља, првенствено од САД како би Срби остали мирни поред губитка Косова и Метохије и отворили врата Албнанцима за Европу. У том процесу Србија треба да постане сервилна и послушна марионета Запада.
За Америку су Албанија и Хрватска важни и поуздани савезници на југоистоку Европе и учиниће све да подрже афирмацију и остварење њихових националних интереса. Ревитализација постојећих комуникација и изградња нових на Балкану јесте са намером, првенствено да те комуникације са Јадрана из Албаније и Хрватске буду у функцији повећања мобилности и ефикасније логистике НАТО трупа на Централном и Јужном војишту. Тако је и афирмација сарадње Албаније и Србије срачуната на штету Србије. То је део стратегије НАТО у даљем походу на исток, кроз неутрализацију улоге и значаја Србије на Балкану и кроз потискивање било каквог руског утицаја.
Проблем је што Србија узима кредите и финансира изградњу таквог аутопута који не користи њеним грађанима. То је савршенство бесмисла и самоубијства. Док се на простору југа Србије, посебно Топличког и Јабланичког краја, неможе проћи магистралним и локалним путевима јер су девастирани, док су многа села и даље без асфалта па и без макадама. Влада Србије финансира аутопут за за Приштину и Драч, уз оправдање да то Србима треба и да је то за наше национално добро. Поред луке Бар и Солун, Драч и Валона Србима нетребају. И нечувене су обмане да је то краћа и исплативија комуникација. Као да је народ толико лаковеран и да верује у медијске лажи. И то је доказ да власт у Србији подлеже јаким притисцима НАТО пакта, пре свега САД и да ради на штету српских националних интереса.
Најбољу анализу разлога изградње и политичких мотива који леже иза овог грађевинског пројекта дала су двојица француских аутора (текст потписују Jean Arnault Derens и Laurent Geslin) у угледном Le Mond Diplomatique, у броју 662 од маја 2009. године. Према овом тексту циљеви су примарно политички односно геостратешки. На првом месту ту је геостратешко повезивање простора који треба да буду укључени у будућу Велику Албанију, затим чишћење преосталих Срба са простора где треба да прође траса пута и повезивање базе Бондстил са албанским лукама на Јадранском мору.
НАТО самит одржан је 8. и 9. јула ове године у Варшави, где је присуствовало око 2500 учесника, уз Барака Обаму, Ангелу Меркел и Дејвида Камерона настојао је да афирмише нову стратегију која би очувала јединство Запада око интереса САД у Европи. Лидери 28 земаља чланица НАТО, окупили су се на дводневном самиту на коме су донешене одлуке о будућем деловању Алијансе у Европи и свету. Током самита, усвојена је Варшавска декларација о трансатлантској безбедности. Декларација говори о потреби побољшања војног присуства на истоку, и изградњи стабилности у источном и западном суседству.[1]
Поред осталог, на самиту Алијансе донета је одлука о јачању снага НАТО ка границама са Русијом. Уз одлуку о размештању четири мултинационална батаљона од по 1.000 војника у Естонији, Летонији, Литванији и Пољској под командом Велике Британије, Канаде, Немачке и САД, јачању мултинационалне бригаде у Румунији, самит НАТО-а преузео је под своју команду од САД елементе антиракетног штита – америчке бродове у Шпанији, радар у Турској и ракете пресретаче против балистичкух ракета у Румунији. Самит НАТО-а посебно је нагласио да та појачања која служе као сигнал да одврате сваки напад јер би агресија на једну чланицу значила директан напад на снаге НАТО и целу Алијансу морају да буду у равнотежи са дијалогом са Русијом коју Запад никако не сме да изолује.[2]
Самит у Варшави показао је да НАТО фокусира своје напоре како би „обуздао“ непостојећу претњу са истока. НАТО игнорише негативне последице исфорсиране реализације антиракетног штита у Европи, који ствара ризик да се целокупни систем евроатлантске безбедности уруши. И даље НАТО фокусира се на подршку власти у Кијеву да насилно реше питање Новорусије, као и да кроз практичну сарадњу са Грузијом потстичу конфликт са Русијом. НАТО је у Варшави истакао да су потврдили принцип „отворених врата“, за напредак Грузије на путу ка чланству. Тбилиси има све алате потребне за ту сврху.[3] Русија је реаговала на потезе НАТО, а председник Владимир Путин је одмеравање војних снага назвао „лудилом“ у Европи и најавио реакцију Москве.[4] Амерички председник Барак Обама позвао је НАТО да остане при чрвстом ставу према Русији, тероризму и другим изазовима, чак и у тренутку када, како је нагласио, „кључни члан“ Велика Британија напушта Европу. Како је рекао, уверен је да ће се наставити специјални односи Британије и САД. „Не сумњам да ће Велика Британија остати једна од најспособнијих чланица НАТО“, рекао је Обама, на Вашингтонском самиту. Дате изјаве језгровито говоре о томе какво је стање безбедности у Европи и какве су тенденције у будућности. САД намеравају да стање сукобљености у Европи одрже дуже време све до остварења својих интереса.
Наставља се…
[1]http://www.msz.gov.pl/en/foreign_policy/nato_2016/summary_of_two_days_of_the_nato_summit_in_warsaw
[2]http://www.blic.rs/vesti/svet/samit-u-varsavi-lideri-nato-zelimo-konstruktivne-odnose-sa-rusijom/54netj1
[3]http://www.msz.gov.pl/en/foreign_policy/nato_2016/summary_of_two_days_of_the_nato_summit_in_warsaw
[4] http://www.tanjug.rs/full-view.aspx?izb=256196
Митар Ковач, Фонд стратешке културе