АУТОПУТ НИШ – ПРИШТИНА – ДРАЧ (НАТО и великоалбански пројекат) (2)

Део тих интереса у Европи, поред санкција намеравају у будућности да остваре и војним средствима ангажовањем снага НАТО. Зато НАТО, боље речено САД траже  „војни шенген„ у Европи у оквиру чланица ЕУ, али и оних држава које су у Партнерству за мир или се налазе у процесу придруживања. Циљ тих захтева је да се још у миру смање бирократске процедуре и евентуални отпори транспорту материјала, оружја и војне опреме, као и да се обезбеди мобилност трупа и појачање снага на истоку дуж линије поделе.[1] Командант војске САД за Европу, генерал Бен Хоџис саопштио је у Варшави да је НАТО скратио време да савезничке трупе притекну у случају потребе Пољској, али да је потребно да се направи и својеврсни шенгенски простор за снаге НАТО.

„Колико пре неколико година за слање војне помоћи Пољској било је потребно 30 дана“, подсетио је амерички генерал и казао да би сада захваљујући убрзаном процесу одлучивања у НАТО савезници притекли у помоћ Пољској у року од пет дана уколико би јој претила агресија са истока. Већ у јануару и фебруару на територију Пољске САД ће пребацити једну оклопну бригаду од 3.000 војника са око 450 возила, међу њима и са тенковима.[2]

Анализом само јавних ставова и стратешких опредељења исказаних на Варшавском самиту НАТО, могу се поуздано извући закључци о даљем походу САД на исток, пре свега на Русију, користећи НАТО и ЕУ, као инструменте за остварење и заштиту њихових виталних националних интереса у Европи. Преко миграната и Украјинске кризе САД намеравају да контролишу ЕУ у економском, безбедносном па и политичком смислу, како би пребазирале додатне војне снаге и ојачале непосредно војно присуство у Европи.

У првој половини 2015. године били су приметни напори појединих држава чланица НАТО да Балкан, пре свега тзв. Западни Балкан врате на дневни ред политичких консултација на највишем нивоу. Најзначајнија од њих је иницијатива држава чланица НАТО које се граниче са државама Западног Балкана, предвођене Мађарском, да се преиспита политика Алијансе према том региону. Тако је крајем априла 2015. Године израђен иницијални документ где се Западни Балкан представља као “недовршен посао“ који има потенцијала да постане поново озбиљна безбедносна претња за НАТО и његове чланице.

Под плаштом конфликата у Европи и Украјинске кризе НАТО, пре свега САД и Велика Британија, ће настојати да повећају базирање војних снага у Пољској, Немачкој, балтичким државама, Румунији, Бугарској и целом Балкану. То говори у прилог тези да је врло вероватно да такав развој ситуације јесте последица супротстављености интереса и различитог система вредности бивших и нових центара моћи у међународним односима.

Одузимањем Косова од Србије, боље речено окупацијом Косова и Метохије, гашењем надлежности Републике Српске, јачањем аутономије Војводине, САД и већи део чланица ЕУ желе да маргинализују историјски значај и утицај српског народа на Балкану и тиме угуше било какав ослонац слободне мисли и независности. У контексту тих намера одвојена је и Црна Гора, како би се спречио излаз Србији, а и Русији на море. За Црну Гору се спроводи дуже време, а и данас процес њеног националног отуђења од бића српског народа кроз измишљање црногорског језика, црогорске цркве и црногорске нације, измишљање различитости и продубљивање противречности. Зато јесте и убрзан процес укључивања Црне Горе у НАТО, а потом и ЕУ. На тај начин Црна Гора нажалост постаје формално и суштински савезник Хрватске и Албаније у региону. Није случајно што је власт у Црној Гори признала лажну државу Косово и гласала за предлог чланства те творевине у УНЕСКО-у. Велика је срећа што већински народ у Црној Гори не подржава ту политику режима и има нераскидиве националне, духовне и културне везе са српским народом.

Изградња ауто-пута ка Албанији проглашена је за један је од приоритетних инфраструктурних пројеката Србије, а првих 77 километара, од Ниша до Мердара, требало би бити изграђено до 2020. Планирано је да до краја 2017.године завршити све до нивоа Идејног пројекта, у међувремену Путеви Србије ће започети експропријацију земљишта и до 2020. очекује се полупрофил аутопута од Ниша до Приштине, а касније како расте обим саобраћаја радиће се и пун профил аутопута“. Укупна дужина крака Коридора 10 од Ниша до Драча је 384 километара. Већ има изграђених шест трака у дужини од 234 километра у Албанији. Од Ниша до Мердара је 77 км и од Мердара до Приштине 22 км.

Влада Србије је тај аутопут оценила као пројекат од посебног значаја, само није нагласила да се то односи на Албанију а не на Србију. (ОДЛУКА О ИЗРАДИ ПРОСТОРНОГ ПЛАНА ПОДРУЧЈА ПОСЕБНЕ НАМЕНЕ ИНФРАСТРУКТУРНОГ КОРИДОРА АУТО-ПУТА Е-80, ДЕОНИЦА НИШ-МЕРДАРЕ ; „Сл. гласник РС“, бр. 7/2016) Провидно срочена изјава ресорне министарке Зоране Михајловић, да је „тај аутопут је за нас јако важан зато што ћемо га везати на такозвани ‘Плави коридор’ – Јадранско-јонски аутопут који пролази кроз Албанију“, говори о томе да је почео и процес индоктринације грађана Србије, који све то треба да плате. И док траје припрема јавности за почетак радова на овом штеточинском пројекту, постојећи план о реконструкцији пруге Београд-Бар, средствима руског кредита, полако добија и своје „анексе“ који су у функцији пролонгирања рокова, по наговору „западних пријатеља“а ради укупног компромитовања тог пројекта.

Рехабилитација железничке пруге Краљево-Рудница, која би спојила Србе са севера Косова и централну Србију, као и још двадесет стратешки важних локалних и регионалних железничких траса у Србији  се не спроводи а железнице су нам горе него на краја деветнаестог века.

Треба се присетити 29. августа 2014. године, када је у Берлину, у својству председника Владе Србије, Александар Вучић, учесницима конференције о Западном Балкану, представио три инфраструктурна пројекта за које је одмах рекао да су „од приоритетног значаја за цео регион“, међу којима је била и изградња аутопута Ниш-Приштина. Тада је први пут рекао да је у питању инвестиција која има „оквиран“ предрачун 840 милиона евра, а са приступним путевима скоро милијарду евра. Предложио је и да Србија финансира реконструкцију две железничке трасе: Београд-Подгорица-Скадар-Тирана и Београд – Бијело Поље – Пећ – Клина – Глоговац – Приштина. У оба случаја, реч је о трасама које би помогле Албанцима са Косова да „изађу у Европу“ и да им се отворе комуникације за ширење ка централној Србији. Такође, изашао је и са предлогом да се гради и железничка траса од Бијелог Поља преко Берана до Пећи, где никада није ни постојала пруга. Према плановима западних албанских лобиста пре свега из САД, промовисана је железница  на тој релацији од 103 километра пруге, а Србија би учествовала у плаћању трошка дела инвестиције од око 850 милиона евра! У ом случају Црна Гора се показала одговорнијом од Србије и ако је признала лажну државу Косово, јер није прихватила тај пројекат изградње тунела испод планине Чакор. Постоје најмање два јака разлога за такву одлуку, јер је схваћено да је тунел у функцији ширења утицаја Албанаца на  североисток Црне Горе, где би убрзо дошло до демографске промене у њихову корист, и друго, цена тог пројекта је економски неисплатива.

У позадини изградње свих ових саобраћајница које повезују све земље чланице НАТО пакта на Балкану, стоји америчка фирма „Bechtel„, некадашњи огранак корпорације Џорџа Буша, која је била главни извођач радова на аутопутевима у Турској, Хрватској и Румунији. Где год је присутан НАТО пакт на Балкану, ту је и компанија „Bechtel„. Инвестиције у албанске пројекте које реализује Србија су на штету грађана Србије у економском, политичком, безбедносном и сваком другом смислу. Питање стоји да ли су смањење пензије и плате да би се финансирали овакви пројекти?

Док Јужна Србија одумире у привредном, економском и демографском смислу, празни се по ободима, док су српска села у Топличком, Јабланичком крају далеко од градова са застарелим путевима, неморално је и стратешки погубно градити аутопут Ниш-Приштина-Драч.

Коме треба тај ауто пут?

Зар под притиском САД треба да финансирамо пут у Европу и свет Албанцима који су прогнали са Космета преко 250.000 Срба, онима који су им спречили повратак и онима који су одцепили српско Косово, уз помоћ држава НАТО и ЕУ, које су га окупирале. Такав однос је на граници понижења и раван самоубијству. 

Србија треба да гради ауто пут за Приштину када поврати суверенитет над Косовом и Метохијом, када се прогнани врате са својом Војском и Полицијом и када се поново завиоре српске заставе на граници са Албанијом. То је време кратко и достижно ако као народ у то верује и жели да оствари.

Сигурно је да се српски народ не слаже са постојећим стањем и не одобрава урушавање његових виталних националних интереса.

Примерено развоју ситуације у свету и региону, стратегија очувања и опстанка српског народа треба да почива управо на интеграцији, братству и заједништву на српском етничком простору,  Србије, Црне Горе и Републике Српске, уз помоћ пријатељских народа и држава. Избор је у суштини једноставан, не смемо и не можемо бити на страни оних који повлаче нове линије поделе у Европи и изазивају ратове и кризе.

Србима и Србији је преча изградња аутопутева: Београд-Бољаре-Подгорица; Београд-Бијељина-Бањалука и Београд-Ужице-Источно Сарајево. Време је да градимо српске а не албанске аутопутеве.Тако ради национално одговорна власт.

Јадна је Србија којој је Албанија прозор у свет, од које очекује инвестиције или у коју намрава да инвестира.

Народ мора да се пита на референдуму да ли жели да се задужује и да инвестира у тај аутопут који је део великоалбанског пројекта.

ЛИТЕРАТУРА

1. Стојановић, Ђ., Ђурић, Ж., Анатомија савремене државе, Ecologi d.o.o., Београд, 2012.
2. The Military Balance 2012, The International Institute for Strategic Studies, London, 2012.
3. Аврамов, С., Безбедност у 21. веку, Научна изграђеност и чиниоци војне стратегије, Зборник радова СИМВОН 2001.
4. Кристофер Кокер, Сумрак Запада, Досије, Београд, 2006.
5. Џозеф С. Нај, Будућност моћи, Архипелаг, Београд, 2012.
6. „Вучић:Ауто-пут Ниш-Приштина-Драч приоритет“: http://www.bnet/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2016&mm=09&dd=06&nav_id=1173510
7. „Српске фирме да се спреме: догодине Ниш_Приштина“: http://www.bnet/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2016&mm=04&dd=07&nav_id=1117121
8. „Велика очекивања од ауто-пута НИш-Приштина-Драч“: http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/2260332/velika-ocekivanja-od-auto-puta-nis-pristina-drac.html
9. „Србија и Косово договорили изградњу аутопута“: http://balkans.aljazeera.net/vijes
10. ti/srbija-i-kosovo-dogovorili-gradnju-autoputa
11. Љубомирка Кркљуш, Правна историја српског народа, Нови Сад, 2002, стр. 294-295.

12. http://www.msz.gov.pl/en/foreign_policy/nato_2016/summary_of_two_days_of_the_nato_summit_in_warsaw
13. http://www.blic.rs/vesti/svet/samit-u-varsavi-lideri-nato-zelimo-konstruktivne-odnose-sa-rusijom/54netj1
14. http://www.blic.rs/vesti/svet/samit-u-varsavi-lideri-nato-zelimo-konstruktivne-odnose-sa-rusijom/54netj1
15. http://www.msz.gov.pl/en/foreign_policy/nato_2016/summary_of_two_days_of_the_nato_summit_in_warsaw
16. http://www.tanjug.rs/full-view.aspx?izb=256196
17. http://www.novosti.rs/, Вечерње новости, 1 октобар.2000

генерал-мајор у пензији проф.др Митар Ковач

Фонд стратешке културе