Шта је с тобом АВ-е? Дошло време да подвучеш црту испод свог марионетског владања Србијом? Одмах после састанка с главним представником Луцифера на земљи, поручујеш народу Србије, како натовско-шиптарска парадржава Косово неће добити столицу у УН, осим ако се не ДОГОВОРИШ другачије. С ким да се договориш? Остаје једино да се договориш са оним за којег тврдиш да је ратни злочинац – с Рамушом Харадинајем! Заборавио си, изгледа, стару српску пословицу: С ким си, такав си!
Опет, оно што ћеш, кобајаги, договарати, већ је договорено на другом, много вишем нивоу, тамо где си годинама одлазио да преузмеш задатке, налоге и инструкције.Тамо где наврат-нанос трчиш, увек кад те газда вабне! А ко ти је газда? Па газда ти је онај коме си морао да одеш на поклоњење, на завршетку овог последњег, безглавог тумарања по Њујорку.
Овог пута, газда је закључио да више нема никаквог разлога да се кријете по демонским катакомбама:
“АВ-е, време је да се види прави циљ због којег сам те поставио да владаш Србијом”, рекао је хладним и храпавим гласом главни ‘светлоносац’ НСП. “Дуг боравак у мраку би могао да те ослепи, ако после тога нагло изађеш на светло, зато ти препоручујем да још неко време држиш очи затворене. Онда лагано и постепено отварај очне капке, па ћеш бити веома пријатно изненађен, када видиш какво си све зло око себе назидао и докле си, ‘преданим и посвећеним’ (зло)радом, стигао.”
И ти АВ-е заиста верујеш том демонском месији (квази-прометејском преносиоцу светла), да ће испунити сва обећања која ти је дао? Ако је тако, тада си невероватно наиван. Када довршиш све оно што си му обећао да ћеш обавити у Србији, а близу си тога, бићеш му непотребан. А ђаво никада не спава (ваљда то знаш), и узалудно је да покушаваш да га имитираш и уђеш у његово вечито будно стање, јер је то немогуће.Зашто је немогуће? Не знаш? Зато АВ-е што ти ниси ђаво, нити ћеш бити ђаво, икада, ма колико се упињао да не спаваш. Односно, бити ђаволов слуга није исто што и бити ђаволов намесник. А ти си, изгледа, умислио, да би могао и самог ђавола да скинеш с престола зла, па да сам тамо (зло)заседнеш?
Ниси свестан да твој последњи састанак с нечастивим силама није планиран зато да ти се дају похвале, јер да је тако, тај састанак би био обављен као и сви претходни – у мрклом мраку. Зашто те је сотонски егзекутор извео на светло, на позорницу обасјану рефлекторима са свих страна? Размисли о томе! Извео те је, ваљда, да будеш пример другима? Какав пример, питаш се? Онакав, АВ-е, какав су били бројни вазални владари, када им истекне рок, када одглуме своју завршну ролу. Ђаволов изасланик те је извео на светло да ти немушто поручи да си дотрајао, излизао се, истрошио, смежурао и сасвим се расточио. Још мало – и такав више никоме нећеш бити потребан.
Кажеш, говорио ти је све супротно, у суперлативима, да си паметан, леп, величанствен, да се у тебе и даље узда. Свакако да ти је то говорио, јер је његов смисао за (црни) хумор ненадмашан. О одбаченима све најбоље! Отписао те је, АВ-е, јер је остала само једна ствар коју за њега још има да урадиш. И ти, ових дана, јасно показујеш који је тај твој последњи, још недовршени задатак. Схвати, када и то урадиш, постаћеш сувишан, сметаћеш му као што сваком педантном човеку смета ружна мрља на светлобелом мермерном поду. А он, веруј, ужива да брише мрље – он је заменик господара светла, а не таме, како си ти поверовао. Исто тако, он не трпи ништа што није сјајно и ново, то јесте, он баца оно што је израбљено, подерано, искоришћено, исцеђено као лимун. Шта ће ти бескорисна љуштура? Коме она треба?
Кад се сокови испију, амбалажа се баца!
Иако свету доноси несрећу, господар светлости не воли да неко други буде заслужан за зло које је нанесено. Он се купа у злу и у таквом злу нема ни за кога другог места, осим за њега самога. Господар светлости користи тмину да би могао да буде и господар свег зла и несреће. Онога кога он изведе на светло, тај је трајно обележен и томе је поручено да и хедонизам има свој крај. Ништа није вечно, осим патње и бола. Кад то сазнаш, а сигурно ћеш сазнати, биће касно да се било шта поправи у безданим дубинама залуд пробуђене свести. После диониских лумповања и целоноћних разбојничких раскрајања – нема кајања.
Говорио си у УН пред празном салом. Зар је могуће да сви знају шта се дешава, осим тебе? Размисли зашто више нико неће да се с тобом дружи? Зашто свет бежи главом без обзира са места на коме се ти појавиш? Да ли то они нешто наслућују или, можда, нешто знају што ти не знаш? Да ли се боје да не дочекају твоју ‘величанствену’ судбину? А каква је то, онда, твоја судбина? Надаш се АВ-е да је светлоносна?
Ето, учинило ти се, надомак си циља, испунићеш свој младалачки сан, о коме се неопрезно изрекла (натукнула) твоја прва или бивша: О теби ће се вечно причати, када уништиш једну земљу којом ћеш владати! Ући ћеш тако у историју – постаћеш бесмртан!
Да ли то мислиш да је дошло време да тај свој сан из младости испуниш? Кажеш, постоји могућност да се договориш око српског Косова? Како? Даћеш га Шиптарима, је ли? Да ли је то тај твој завршни ударац, земљи чији си председник и коју си решио да затреш? Ликујеш, можда? Верујеш да ти се давнашњи сан преточио у стварност? Грдно си се преварио, ако у такву бајку верујеш?
Србија се дизала из пепела – не једном – као Феникс; васкрснуће опет у свом добро знаном херојском обличју – и на земљи и на небесима. То време долази, неумитно! Доживећеш АВ-е да видиш како се твој младалачки сан руши – и тада ти ничији савет, па ни онај од твојих вајних “пријатеља”, неће бити ни од какве помоћи: ни Сорошев, ни Блеров, ни Клинтонов.
Неће ти помоћи ни заједничко залагање Меркелове и њеног миљеника, злочинца Харадинаја, да се не “прославиш” и не постанеш српски симбол за одсјај тмине, за инкарнацију највеће несреће у једном похлепном и неиспаваном оку.
Д.Гостељски, Корени.рс