Упозорења Уједињених нација да више од половине становништва у Авганистану пати од акутне глади због чега би ове зиме могло да умре милион деце, долазе у време када се западни донатори суочавају с питањима како да спрече хуманитарну катастрофу без давања легитимитета талибанском режиму, преноси Радио слободна Европа писање светских медија.
Скоро четири месеца откако су талибани преузели власт, Авганистан је на ивици масовне глади за коју хуманитарне организације кажу да прети да убије милион деце ове зиме, пише „Њујорк тајмс”, указујући да је овако распрострањена глад најразорнији знак економског краха који је осакатио Авганистан.
Док су Авганистанци деценијама патили од неухрањености, криза глади у земљи се драстично погоршала последњих месеци.
Практично преко ноћи, како истиче лист, нестале су милијарде долара стране помоћи, док су америчке санкције талибанима изоловале земљу од глобалног финансијског система, паралисале авганистанске банке и омеле хуманитарне организације у пружању помоћи.
Сада, када наступа хладно зимско време а хуманитарне организације упозоравају да би милион деце могло да умре, криза је потенцијално погубна и за нову талибанску владу и за САД, које се суочавају са све већим притиском да ублаже економска ограничења која погоршавају кризу, преноси Бета.
Амерички званичници показали су извесну флексибилност око попуштања економског гушења у Авганистану почетком децембра, када је одбор Светске банке – који укључује САД – кренуо да ослободи 280 милиона долара замрзнутих донаторских средстава за Светски програм за храну и Уницеф.
Ипак, та сума је само део од 1,5 милијарди долара које је замрзла Светска банка усред притиска америчког трезора пошто су талибани преузели контролу.
Авганистан је погођен вишеструким кризама које се „прогресивно погоршавају”, а суша, економски колапс и расељавање гурају становништво у катастрофалну глад, упозорио је регионални директор Међународне федерације Црвеног крста и Црвеног полумесеца за Азију и Пацифик Александар Матеу, преноси Асошијетед прес.
Према подацима УН, скоро 24 милиона људи у Авганистану – око 60 одсто становништва – пати од акутне глади. То укључује 8,7 милиона људи који живе на ивици глади док све већи број неухрањене деце пуни болничка одељења.
Авганистан од прошле године пати од највеће суше у последњих неколико деценија, која је погодила 80 одсто земље. Суша је смањила усеве и уништила приходе пољопривредних домаћинстава, натеравши многе да напусте своја села. Више од 700.000 људи је расељено ове године, било због борби или суше.
С прекидом страног финансирања многе здравствене установе широм земље су такође затворене, што је Авганистанцима додатно отежало лечење. УН састављају планове да почну да исплаћују зараде медицинским радницима који месецима нису примали плату и да осигурају другу подршку.
Уједињене нације предвиђају да ће се бруто домаћи производ Авганистана смањити за 20 одсто у року од годину дана након што су талибани преузели земљу, што представља један од најгорих економских колапса у историји, указује Фајненшел тајмс.
Оштар економски пад наглашава крхкост авганистанске државе упркос скоро две деценије помоћи коју су предводиле САД и милијардама долара. УНДП предвиђа да ће приход по глави становника у Авганистану, који је већ најсиромашнија земља у Азији, пасти на 350 долара следеће године с 500 долара у 2020, након што је већ пао с врхунца од 650 долара пре једне деценије.
УНДП је, истиче Фајненшел тајмс, такође нагласио да економски колапс погоршава политика талибана да ограниче женама рад и образовање, процењујући да би губитак запослености жена могао коштати земљу до милијарду долара или пет одсто БДП-а и смањити продуктивност.
Политика.рс
