Купити хероин у Кабулу је “као да купујете хлеб”, кажу зависници: један грам кошта око шест долара и дрога се може набавити на сваком чошку. Жене и деца чине чак око 40 одсто зависника
Авганистан производи 90 одсто свих опијатских дрога у свету, мада донедавно није био и највећи конзумент истих, али је сада више од милион од укупно 35 милиона Авганистанаца зависно од наркотика – што је заправо највећа стопа наркомана по глави становника у свету.
Разлози из којих се толики број Авганистанаца окреће дроги су сложени, а јасно је да су деценије насиља одиграле у томе важну улогу, преноси ББЦ.
Многи који су из те земље побегли пред насиљем у последњих 30 година нашли су уточиште у Ирану у Пакистану, где је број наркомана одавно висок, а сада се враћају као зависници, наводе званичници.
Ту је и незапосленост, која данас достиже чак 40 одсто, један од фактора је и све већа доступност хероина, који се у последњих 10 година рафинира из сировог опијума у самом Авганистану, а опијум се већ вековима користи у тој земљи као “универзални лек”.
Купити хероин у Кабулу је “као да купујете хлеб”, кажу зависници, наводећи да један грам кошта око шест долара и да се дрога може набавити на сваком чошку.
Жене и деца чине чак око 40 одсто зависника од дроге у Авганистану, а малобројни су они којима се пружа помоћ у превазилажењу тог проблема, с обзиром на мали државни буџет у те сврхе.
У самом центру Кабула, на каменитим обалама истоимене реке, наркомани се окупљају да би купили и конзумирали хероин, на месту које је синоним за беду и пропадање.
Усред бела дана, десетак одраслих мушкараца и тинејџера седе у паровима, са капуљачама на главама, пушећи и убризгавајући дрогу, а међу њима су и један лекар, један инжењер и један преводилац.
Тарик Сулејман из локалне организације за зависност од дроге “Наџат”, редовно долази овде у покушају да убеди зависнике да почну са лечењем.
“Већ губимо своју децу у самоубилачким или бомбашким нападима, али је зависност од наркотика сада још једна врста тероризма која убија наше сународнике”, каже он.
Џавид (18), пореклом са севера Авганистана, користи хероин већ 10 година, а на дрогу га је навукао стриц док је био мали, како би вредније радио у пољу.
“Мрзим свој живот. И сви ме мрзе. У овим годинама би требало да учим школу, а ја сам наркић”, каже он.
Отац му је умро, а болесна мајка, у сталној бризи за њега, проси на улици да би му платила дневну дозу дроге како не би крао и страхује да ће јој син, после њене смрти, скончати у сну испод моста заједно са другим наркоманима.
Таква је судбина већине тешких зависника, које полиција свакодневно туче и растерује, а понекад их и баца у реку.
У тренутку када се Авганистан суочава са толико проблема на тако много фронтова, изгледи да победи у рату против дрога чине се једнако неизвесним.
Танјуг
