Еврозони би јесен могла да донесе много веће бриге након летњег затишја. Лондонски “Економист” пише да би последњи месеци ове године могли да буду период када се еврозона интегрисала или распала.
Након летњих одмора и августовског затишја, септембар би званичницима еврозоне могао да донесе много веће бриге и “врућ” повратак на рад, оцењује угледни лондонски недељникЕкономист.
Изгледи да Грчка остане без готовине и напусти еврозону, продубљење проблема у Шпанији, мучни избори у Холандији, противљење у Немачкој дубљој интеграцији у еврозони – све би то могло значити да ће јесен 2012. одредити судбину евра.
С доласком септембра крах грчких јавних финансија постаће све очигледнији. “Тројка” међународних инспектора – Европске комисије, Европске централне банке и Међународног монетарног фонда – мораће да објави извештај о напретку Грчке у спровођењу реформи и да одлучи да ли да одблокира траншу од 31,5 милијарди евра из другог пакета иностране помоћи за спасавање од 130 милијарди евра.
Како не би банкротирала, Грчкој су неопходне и нове мере штедње и још новца, што би се могло показати као политички немогуће оствариво.
Атини су већ одобрена два пакета за спасавање и њени огорчени кредитори нису вољни да обезбеде и трећи, поготову не онај који би од њих захетаво да Грчкој опросте велики део дуга, указали су аналитичари Економиста.
Кад је реч о Немачкој, њени политичари већ дебатују о томе када би Грчку требало избацити из еврозоне.
Многи, међутим, страхују да би и друге слабе медитеранске земље могле поћи стопама Грчке и да би за изласком те земље – “Грекситом” уследили “Шпегзит”, “Портегзит” или “Италегзит”.
У Шпанији су трошкови задуживања у јулу скочили изнад алармантних 7,5 одсто и одлука еврозоне о позајмљивању 100 милијарди евра Мадриду за спасавање њених банака није смирила страховања.
Шпанији би могла да затреба пуна помоћ за спасавање до краја ове године, упркос порицањима.
Озлојеђењост због спасавања великих дужника све је већа, нарочито у Холандији, у којој се 12. септембра одржавају избори. Чак и ако би Холандија могла да се убеди да обезбеди нову помоћ, фондови еврозоне за спасавање и даље не би били довољни за спасавање и Италије и Шпаније.
Садашњи привремени Европски фонд за финансијску стабилност већ остаје без новца, а формирање новог, сталног Европског стабилизационог механизма, који треба да буде ефикаснији и флексибилнији, угрожава Немачка чији би Уставни суд могао да блокира његову ратификацију.
Да би Европски стабилизациони механизам ступио на снагу потребно је да добије зелено светло од Немачке.
Стабилизациони механизам је првобитно требало да ступи на снагу 1. јула, али ће морати да сачека најмање до 12. септембра, када ће суд у Карлсруеу донети одлуку да ли немачки председник може да га ратификује.
Уколико чланице еврозоне не буду пристале да издвоје довољно новца за спасавање слабих економија, пажња ће се неумитно окренути ка Европској централној банци која ће морати да предузме мере ради снижавања трошкова задуживања периферних чланица еврозоне.
Сви ови изазови, пред којима је еврозна, говоре да ће јесен за тај монетрани блок вероватно бити ружна. Историја би могла забележити да су последњи месеци 2012. године били период када се еврозона интегрисала или – распала, закључено је у чланку Економиста.
РТС
