- Осам чланица ЕУ и земаља-кандидата за чланство у ЕУ испоручиле у Сирији у Јемен оружја у вредности не мањој од 1,2 милијарде евра, и те испоруке су биле узрок „неописивих људских страдања“. Бугарска, Хрватска, Чешка, Словачка и Румунија, као и БиХ и Србија продале су хиљаде јуришних пушака, минобацачке муниције, ракетних лансирних система, комада противтенковског оружја и тешких митраљеза у Саудијској Арабији, Јордану, УАЕ и Турској
- Само у последњих 13 месеци аутори извештаја забележили су 68 летова теретних авиона у којима су биле тоне оружја за Турску и њене савезнике на Арабијском полуострву. Испоруке се најчешће врше из Београда и оружје се углавном доставља у војне базе Саудијске Арабије и УАЕ, а непосредно у Сирију и Јемен доспевају преко два тајна командна пункта
- Директор Немачко-руског форума, немачки политиколог Александр РАР: У Западној Европи се о томе практично ништа не пише. Све остаје на неком десетом или двадесетом месту, тако да се може претпоставити да никаквог скандала неће бити. Западна јавност неће бити упозната с тим. Тако се обично ради када се појаве непријатне информације, који могу да баце сенку, на пример, на нове чланице NATO и ЕУ“
- Представник Amnesty International Патрик ВИЛКЕН: „Постоје докази о систематској препродаји оружја оружаним групама одговорним за озбиљна кршења људских права. У таквом случају продаја оружја је нелегална и крши Споразум УН о трговини оружјем и остале норме међународног права и мора бити хитно обустављена“
ПРЕМА наводима извора, руководство Европска унија проверава информације о испорукама оружја из неких земаља ЕУ џихадистима у Сирији. Како је крајем јула откривено у новинарској истрази, оружје је испоручивано уз непосредно учешће CIA и Пентагона. Стручњаци сматрају испоруке истовремено и злочином и глупошћу, пошто је део оружја доспео у руке „калифата“.
Европска унија проучава информације о испорукама блискоисточним држава оружја и муниције из појединих земаља ЕУ које подржавају наоружану опозицију у Сирији, рекао је у уторак агенцији РИА Новости извор у ЕУ.
„Упознати смо са детаљима истраге и проучавамо те информације“ – казао је саговорник агенције. Као што је познато, земље ЕУ и земље-кандидати за чланство у ЕУ приликом издавања дозвола за извоз оружја дужне су да процењују ризик од њиховог доспевања у руке терористичких покрета.
Крајем јула Балканска истраживачка мрежа (BIRN) и Центар за истраживање организованог криминала и корупције (OCCRP) објавили су извештај „Крвави послови: пут оружја вредан 1,2 милијарде евра“ – резултат заједничког истраживања од 2012. године. Како се наводи у извештају, осам чланица ЕУ и земаља-кандидата за чланство у ЕУ испоручили су у Сирији у Јемен оружја у вредности не мањој од 1,2 милијарде евра, и те испоруке су биле узрок „неописивих људских страдања“.
Бугарска, Хрватска, Чешка, Словачка и Румунија, као и БиХ и Србија продале су хиљаде јуришних пушака, минобацачке муниције, ракетних лансирних система, комада противтенковског оружја и тешких митраљеза у Саудијској Арабији, Јордану, УАЕ и Турској.
Како наглашава лист „Комерсант“, пре 2011. године испорука оружја између тих земаља фактички никада није било. Претпоставља се да је оружје затим доспело у Сирију и Јемен и да је искоришћено за отпочињање два рата у тим земљама.
Оружје које су купили Саудијци, Турци, Јорданци и УАЕ за Сирију, пролази кроз два центра у Јордану и Турској, то су такозвани војни оперативни центри, тврде аутори истраживања. Затим се оружје – „уз непосредно учешће CIA и Пентагона“ – транспортује ка граници Сирије или избацује преко границе из авиона.
Вашингтон је такође купио у земљама Централне Европе велику количину војне технике за сиријске избеглице, наводи се у истраживању.
А 1,2 милијарде – то су само званични подаци унети у извозне дозволе. Стварне количине би могле бити кудикамо веће. Како наглашавају аутори истраживања, јавни подаци о продаји оружја за прошлу годину не постоје у четири од осам земаља, а за текућу годину – у седам од њих. Сваке године промет између учесника тог канала испоруке само расте, при чему је неколико великих испорука извршено прошле године.
Највише увозе Саудијци: према документима, они су за четири године купили оружја у вредности 829 милиона евра. За њима следе Јордан, УАЕ и Турска, чија је вредност набавки тим каналом износила 87 милиона евра.
OCCRP и BIRN успели су да уђу у траг делу оружја испорученог из централне Европе захваљујући фото и видео материјалима објављеним на друштвеним мрежама. Тако је оно откривено у Сирији. При чему се оно налази не само у рукама Слободне сиријске армије, коју подржава Запад, већ и у рукама исламиста и многобројних терористичких покрета, међу којима су Џебхат ан-Нусра (сада – Џебхат Фатах аш-Шам) и ИД. Део тог оружја је откривен чак и код владиних снага Башара Асада, а други део – код сунита у Јемену.
Како се наводи у извештају, канал испорука у Сирију и Јемен откривен је после посете анонимног високорангираног хрватског званичника Вашингтону у зиму 2012. године. Како је о томе кроз годину дана писао The New York Times, гост је предложио да се у Сирију испоручује оружје произведено још у Југославији које се у великим количинама чувало у складиштима у Хрватској.
Прилично брзо на тај предлог одговорила је Саудијска Арабија, која је на себе преузела трошкове његове набавке. Самим испорукама бавила се CIA. Временом су испоруке почеле да се стижу из још седам земаља. Њихови трговци оружјем су продавали добијено у својој земљи, али и оно са складишта Украјине и Белорусије.
Сада се то оружје доставља првенствено ваздушним путем, иако су током истраживања откривени докази његових испорука у арапске земље и морским путем.
Само у последњих 13 месеци аутори извештаја забележили су 68 летова теретних авиона у којима су биле тоне оружја за Турску и њене савезнике на Арабијском полуострву. Испоруке се најчешће врше из Београда и оружје се углавном доставља у војне базе Саудијске Арабије и УАЕ, а непосредно у Сирију и Јемен доспевају преко два тајна командна пункта.
Владе земаља-продаваца негирају своју умешаност у испоруке, наводе аутор извештаја. Осим тога, неке од њих су истраживачима OCCRP и BIRN тврдиле да у потпуности поштују међународне обавезе када је у питању трговина оружјем, друге су подсетиле да се Саудијска Арабија не налази ни на једном црном списку који би забрањивао испоруке оружја тој земљи. Даља судбина тих терета више није ствар европских земаља, тврдили су њихови функционери.
Међутим, то није сасвим тако, појашњава представник Amnesty International Патрик Вилкен: „Постоје докази о систематској препродаји оружја оружаним групама одговорним за озбиљна кршења људских права. У таквом случају продаја оружја је нелегална и крши Споразум УН о трговини оружјем и остале норме међународног права и мора бити хитно обустављена“.
Индикативно је да су у самој ЕУ практично изигнорисали резултате овог истраживања.
Директор Немачко-руског форума, немачки политиколог Александр Рар каже да се у Западној Европи о томе практично ништа не пише. „Све остаје на неком десетом или двадесетом месту, тако да се може претпоставити да никаквог скандала неће бити. Западна јавност неће бити упозната с тим. Тако се обично ради када се појаве непријатне информације, који могу да баце сенку, на пример, на нове чланице NATO и ЕУ, којима је понекад, чини ми се, све дозвољено“ – казао је аналитичар.
Индикативно је да у земљама Централне Европе, које директно фигурирају у извештају као „распиривачи рата“, медији игноришу резултате истраживања. „Да, о томе су штуро известили, и фотографије, и видео материјали су објављени, али се у Чешкој генерално не зна за то, не говори се о томе – рекао је колумниста чешког листа Aktualne Јиржи Јуст. – Када се појаве конкретнији подаци, тада ће се можда и заинтересовати за ту тему. Друштво у целини не зна за то. Они који знају, вероватно, доживљавају негативно. Моје лично гледиште је да то није лепо и да је погрешно. Ако оружје доспева у руке терориста, ко то може да одобрава?!“
Руски стручњаци су сагласни да западно јавно мњење има двоструке аршине.
„Либерално јавно мњење не примећује да је с аспекта међународног права то једно те исто. Оно испоруке оружја сиријској „умереној опозицији“ не мери аршинима међународног права. За људе на Западу то као да су два потпуно различита конфликта“ – наглашава члан московског Савета за спољну и одбрамбену политику, главни уредник магазина „Русија у глобалној политици“ Фјодор Лукјанов.
