ЕвроАзија

Азербејџан девалвирао своју валуту

Погођен падом цена нафте на светском тржишту, падом руске рубље према долару и сепаратистичким ратом на истоку Украјине, Азербејџан је девалвирао своју валуту

Пред парламентарне изборе у новембру, привредни развој иде јако тешко, грађани констатују да су цене порасле и да је све постало веома скупо и питају се зашто се онда не попвећају плате и пензије.

Само 30 људи окупило се прошле суботе у центру Бакуа да протестују против поскупљења. Полиција је привела седморицу потестаната, али и х је брзо пустила, преноси Ројтерс.

“Не постоји претња за руководство, опозиција у Азербејџану није довољно јака”, оценио је независни аналитичар Фазил Мустафа, који је казао да многи људи у влади виде дугогодишњег чувара стабилности.

У фрацсуком кредитном осигурању Кофас сматрају да би социјалне тензије могле порасти.

Успоравање економског раста могло би да доведе до пораста тензија, посебно у време до наредних парламентарних избора у новембру, али без обзира на то, нема изгледа да ће гласање прекинути доминацију председничке партије, сматарају у Кофасу. Они на свом вебсајту наводе и ризик од регионалне нестабилности, због теритријалног спора са Јерменијом.

Велике западне нафне компаније, као што су БП, Ексон мобил и Норвејс стејт оил су доминирале нафном индустријом Азербејџана, од када се распао Совјетски савез, а односи између Бакуа и Москве постали хладни.

Председник Илхам Алијев изразио је прошле недеље на телевизији забринутост због економске ситуације и покушао да објасни зашто је централна банка девалвирала манат за 33,5 одсто у односу на долар и 30 одсто у односу на евро.

Од пре пет дана вредност маната се обрачунава према корпи валута, када служи у трговини на регионалном тржишту Русије. Оштар пад валута у суседним земљама, одразило се негативно и на нас, као и истовремени пад цена нафте, казао је Алијев.

Према његовим речима, централна банка је била приморана да прода око 500 милиона долара да одбрани манат. Да је таква ситуација била настављена, текуће резерве би значајно биле смањене, навео је председник.

Резерве централне банке пале су у децембру за близу 1,13 милијарди долара и једну милијарду у јануару, на 12,68 милијарди. што је 10 одсто мање него прошле године.

Економски аналитичари кажу да је владин план раста од 4,4 одсто ове године под ризиком, зато што је цена барела нафте 90 долара, а сировог брента око 60. Нафта и гас чине 95 одсто извоза земље и стварају 75 одсто државних прихода.

“Не очекујем да ће цене нафте ове године прећи 65 долара за барел, па ће ревизија буџета бити неизбежна”, казао је за Ројтерс заменик сефа парламетарног економског комитета Вакхид Акхмедов.

Буџет Азербејџана је планиран на 19,4 милијарде маната, али аналитичари кажу да би могао да изгуби девет милијарди, ако поросечна цена барела нафте буде 40 долара.

У међувремену цене расту, а најављена су и померања цена под контролом. Председник је рекао да би могле бити предузете озбиљне мере против оних, који буду вештачки дизали цене.

Назависни аналитичар Економског истраживачког центра Самир Алијев оцењује да би овогодишња инфалација могла достићи 30 процената, док влада прогнозира инфлацију од 2,3 одсто, иако је председник централне банке Елман Рустамов рекао прошлог месеца, да би могла да износи од пет до шест процената.

 

Танјуг

Оцените текст

0 / 5

Your page rank:

коментара

  1. ja neznam zasto ljudi ne mogu da malo dublje razmisle;

    ovaj globalni monetarni system je kreiran na iluziji, na vestackom novcu koji je jedino vezan za manipulaciju da taj novac zaista i vredi nesto. U principu jedino resoursi i ljudski rad kreiraju vrednost a novac samo treba da bude representacije iste.
    A zelenaski system “ekonomije” krade konstanno od svake drzave koja ga upraznjava, slabi drzave, slabi narod, slabi ceo svet.

    kada bi sve zemlje radile na tome that izgrade svoje unutrasnje ekonomije koje bi se onda prosirile na regionalne ekonomije pa posle toga na svetsku ekonomiju, jednu sveobuhvatnu ekonomiju koja bi bila kontrolisana od pojedinacnih drzava — ovaj problem ne bi vise postojao.

    umesto toga drzave prodaju sve sto imaju i zaduze se, to jest postanu robovi globlnog monetarnog Sistema basiranom na zelenastvu a onda im ionako losa ekonomija pada jos nize sve dok ne spadnu na prosjacki stap. E tad, globalni vlasnik te je porobio potpuno – ekonomski. To je gore nego fizicko ropstvo.

    da li je ljudski rod zaita toliko glup da ne vidi da sve nacije koje su se bar povremeno otrgnule od ovog zelenaskog/usury sistema su u kratkom vremenu prosperirale? jedini razlog sto to nije uspelo je sto su ostale zemlje verovale onima koji su I stvorili ovaz system eksploatacije I onda se okrenule protiv ekonomsko slobodnih zemalja.

    Kad se nemacka oslobodila od ove Jevrejske kontrole uspela je da se iz pepela izgradi. Isto tako Rusija pod Putionom.
    I sta ti globalisti onda urade? napuckaju zemlje koje su pod njihov ekonomskom kontrolom na one koje se otarase finansijskog jarma.

    valjda cemo ukapirati ovo vec jednom?!
    ne napadaju Jevreji rusiju ni zbog cek drugog osim sto ugrozava njihovu zelenasku imperiju, a ovo je isti slucaj sto je bilo I sa hitlerovom Nemackom.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Back to top button
Close

Детектовали смо Адблокер!

Поштовани, рекламе су једини начин финансирања нашег сајта те вас молимо да угасите адблокер на нашем сајту како би нам тако помогли да наставимо да објављујемо још боље и квалитетније вести без цензуре и длаке на језику. Хвала на разумевању!