Председник Самосталног синдиката у панчевачкој Азотари Градиша Живановић рекао је да су запослени изненађени одлуком суда да се у ту фабрику минералног ђубрива уведе стечај због презадужености, највише Србијагасу и Нафтној индустрији Србије.
Он је за Бету рекао да ће упутити писмо председнику Србије Александру Вучићу, премијерки Ани Брнабић и покрајинској власти са захтевом „да се изнадје друго решење јер радници хоће да раде“.
„Није нам јасно зашто је донета таква одлука када је фабрика инвестирала око 20 милиона евра у изградњу новог погона за производњу дјубрива КАН (директно доступно биљкама за разлику од урее коме треба одредјено време за трансформацију амонијака)“, рекао је Живановић.
Додао је да је на састанку у Министарству привреде пре два дана речено да ће се фабрика продавати у деловима као имовина и да је радницима понудјена отпремнина по три модела.
Радници, њих око 900, могу, према његовим речима, да бирају да ли ће узети 200 евра по години стажа, трећину зараде запосленог за годину стажа или за оне који имају преко 15 година стажа шест просечних плата у Србији.
Отпремнина по првом и другом моделу не сме да предје 8.000 евра.
Министарство привреде је, како је рекао, дозволило и додатни износ од по 100 евра по години стажа, под условом да укупна сума не предје 12.000 евра.
Професор Економског факултета у Београду Љубодраг Савић рекао је да Азотара у последњих 15 година „нема среће“.
„Разумем положај радника, али Азотара већ више година не може да ради без државне помоћи из буџета и стечај је изнудјено решење“, рекао је Савић.
Шеф одборничке групе „Савеза за Србију“ у Скупштини Београда Драган Ђилас рекао је да је Азотара плански гурнута у стечај.
„Та фабрика може да послује профитабилно и уз овакву цену гаса, али је проблем што је минерално ђубриво уреу, чија је цена 300 долара по тони, продавала по 190 долара фирми која је под контролом Српске напредне странке са образложењем да је цена спуштена због авансног плаћања“, рекао је Ђилас (на слици испод).
Додао је да је бесмислено то ђубриво продавати по тако ниској цени када постоји велика тражња.
„Одлуком о уводјењу стечаја Србија ће уместо да развија сопствену производњу, омогућити да Мађарска има монопол у производњи минералних ђубрива“, рекао је Ђилас.
Отварање стечаја над државним предузећима и продаја за мале паре постала је, према његовим речима, „пракса ове власти, а следећи су на реду Пољопривредни комбинат Београд (ПКБ) и саобраћајно предузеће Ласта“.
Панчевачка Азотара је продата 2006. године за 13,1 милион евра конзорцијуму литванских фирми Арви и Санитекс и београдског Универзал холдинг, који је већ следеће године противно уговору размонтирао највреднији погон Карбамид 2 и продао га руској компанији за 32,5 милиона евра.
У Агенцији за приватизацију, која је била дужна да контролише уговорне обавезе, тада нико није одговарао осим што је 2009. године оставку поднела тадашња директорка Весна Џинић, али без објављивања разлога, а 2012. године приведено је неколико особа.
Медју ухапшенима су били директорка Центра за контролу прватизације Јулијана Вучковић и један од власника и члан конзорцијума који је купио Азотару преко његове фирме Универзал холдинг Душан Ступар.
(извор: београдски-глас.рс)
