Б. Субашић: Тајно братство ознаша – моћно и недодирљиво

Многи сматрају да комунистичка тајна полиција није нестала, већ се преобратила у интересна братства у крви. Наследници „ознаша“ су и даље битни људи у свим државама бивше Југославије

ИЗРАЗ „Озна све дозна“ и данас је узречица иако је прва југословенска комунистичка тајна служба, формално, одавно отишла у историју. Историчари који се баве Озном сматрају да је реч о феномену подсвесног сећања на самртни страх који су око себе ширили људи чија је реч водила пред стрељачки строј или у тамницу. Они наглашавају да је тајно братство ознаша и њихових наследника још увек моћно и недодирљиво.

– Одељење за заштиту народа – Озна, прва је тајна комунистичка полиција чија амбиција никад није била да служи друштву већ да њиме господари. Из ње су настале све остале тајне структуре на територији Југославије. Озна је формирана само с једном задатком, да контролише власт у држави и зато се увек фиксирала изнад система. Никада није нестала, само се више пута трансформисала, савршено се прилагођавајући политичким околностима. Ознино братство није идеолошко, већ интересно. Свеједно им је да ли влада идеологија комунизма, национализма или европских интеграција – каже историчар др Коста Николић, из Института за савремену историју Србије.

Његова књига „Озна – мач револуције“, у издању „Службеног гласника“, изазвала је огромну пажњу јер је прво научно дело које покушава да реконструише слику деловања Озне, која је формално постојала од 1944. до 1946, а онда се трансформисала у службе државне и војне безбедности. Као највећи проблем у истраживању Озне историчар наводи проналажење доказа и сведочанстава.

– Један од преживелих припаднике службе, цинично ми се насмејао у лице и рекао: „Знам шта хоћете да пронађете, али нећете успети. Кад год је била турбулентна ситуација, прво се палила документација о сарадницима и тајним операцијама. А турбуленција је било много“. Нашли смо ретке наредбе Озне са напоменом да морају да се униште одмах по читању. Документација је уништавана или крадена, јер је била моћно оружје за борбу у самом врху власти – каже др Николић.

ЧАК 18.000 АГЕНАТА

ФАСЦИНАНТАН је податак из пролећа 1946. године кад је Озна имала задатак чишћења армијских јединица. Да би политички контролисали војску, у једном тренутку било је ангажовано 18.000 агената Озне у јединицама југословенске армије. То показује суштину Озне. Она није шпијунирала ни Црвену армију, ни америчку војску, већ своју оружану силу. Ђилас је касније признао да му се жена жалила, кад је био на врхунцу моћи, да се плаши Озниних агената – наглашава Николић.

Нарочито је уништавана грађа Озне у Србији, где је 1944. и 1945. обавила највише „дивљих“ ликвидација. Државна комисија за истраживање тајних гробница успела је да нађе имена 52.000 жртава, али сумња се да је Озна побила бар 70.000 људи. Иако је документација о томе уништавана 1966, после пада Ранковића, историчари су, ипак, успели да открију ужасна сведочанства.

– Чим је Озна дошла у Београд, почела су „дивља чишћења“, стрељања по кратком поступку. Накнадно би формирали преки војни суд у некој елитној партизанској формацији, на пример, Првом пролетерском корпусу. Зато у документима пише да су људи побијени одређеног датума, а осуђени 10-12 дана касније. Пракса је била прво побиј – онда легализуј. Посебна прича су документи где уз имена стрељаних стоји број квадрата његових „усељивих“ станова – каже Николић.

Шефови Озне су као „мач револуције“ у првој сечи потаманили противнике нове власти, па макар били и само потенцијални. Затим су наредили скидање глава „колебљиваца“ у својим редовима.

По речима Николића, агентура Озне је формирана 1944. године  по принципима совјетских тајних служби за елиминисање свих непријатеља комунистичке револуције. Међутим, убрзо је прерасла у тајну организацију коју је интересовала само моћ.

– Озна је братство у крви и злочину. У њега се улазило акцијама високог стила, да се покаже способност и лојалност. А кад се у то уплете крв, онда је лојалност загарантована. За тако нешто био је неопходан патолошки склоп личности, којима је тај одвратни посао представљао задовољство. Експлозија њихове патологије обуздавана је привилегијама, шефови Озне постајали су као министри полиција, а сви истакнути ознаши и удбаши завршавали су у дипломатији. Тако је проширена делатност тајног братства у крви које се и данас држи и штити, помаже материјално и политички, свим могућим везама – тврди др Николић.

Он наглашава да у ознашко-удбашком клубу нема националних и верских подела, иако су се у грађанском рату они формално ставили у службу својих нових држава и нација.

– На личном плану то ништа није променило, потомци ознаша су веома битни људи на простору целе бивше Југославије, и та хоботница складно функционише. Недавно је један бивши високи српски безбедњак посветио своју књигу хрватском колеги Јосипу Перковићу. Шта мислите, зашто је Хрватској, која се наводно одрекла комунизма, било тако тешко да изручи бившег југословенског удбаша. Није он моћан као појединац, већ као члан братства. Знате ли ко су били главни протагонисти првог круга приватизације. Ко су ти наши бизнисмени, одакле им новац, како су само они били успешни у време опште беде и распада. Сви они долазе из братства Озне, директно из тајних служби или су их оне створиле и држале под контролом – закључује др Николић.

СВИ ТИТОВИ ШПИЈУНИ

СОВЈЕТСКИ обавештајци који су се 1944. спустили падобранима у близину Босанског Петровца, према званичним подацима, били су први инструктори Озне, чији су официри касније ишли на школовање у СССР.

– Ипак, ознаши нису научили занат тада. Комунистичко вођство партизана је од 1941. имали безбедносну службу, са задатком да фокусира „народне непријатеље“ и „пету колону“, што је био назив за све противнике комунизма. Комунисти су кренули у устанак због револуције и њихов приоритет је било освајање власти, а тајна служба је по Титовим речима била најмоћније оружје. Прве посебне чете за борбу против „пете колоне“ формиране су 1943. у Хрватској и Босни – објашњава др Коста Николић.

Новости