Бабићева: Нуде нам превазиђена словеначка решења за борбу против корупције

Да ли ће Агенција за борбу против корупције добити већа овлашћења којим би ефикасније решавала проблеме сукоба интереса и контролисала имовину и приходе више од 26.000 функционера, или ће чак и постојећа бити смањена? Ова дилема, чини се, разлог је што радна група за израду новог закона није одмакла даље од почетка, иако је с радом почела у фебруару.

Последњи покушај постизања неког договора у среду пропао је јер је девет од 17 чланова радне групе, коју је формирао министар правде, непосредно пред састанак или дан раније јавило да је спречено да дође и није било кворума за рад.

„О томе смо обавештени пред сам састанак. Агенција је свесна важности овог питања, посебно за процес европских интеграција, због чега сам већ за наредну среду заказала нови састанак, на којем ћемо, и даље се надам, разрешити сва спорна питања”, каже за „Политику” Татјана Бабић, директорка Агенције за борбу против корупције и председница радне групе.

Агенција и представници власти су, очигледно, на супротним позицијама – ова контролна институција хтела би већу независност и овлашћења, као и строжу казнену политику према прекршиоцима закона, док власт од које све то зависи, изгледа, жели супротно.

Измене овог закона планиране су Националном стратегијом за борбу против корупције и било је предвиђено да Министарство правде до септембра прошле године изради и достави влади нацрт закона, али је трећим нацртом акционог плана за поглавље 23 рок померен на септембар ове године.

У Министарству правде за „Политику” кажу да је министар поверио управљање радном групом директорки агенције и да верују да ће посао бити завршен у року, то јест да ће до краја септембра нацрт бити готов. У агенцији сматрају да су шансе за то мале, судећи на основу досадашњег искуства у раду радне групе.

Као полазни основ за рад радне групе одређен је Модел закона о Агенцији, који је урадила ова независна контролна институција (самоиницијативно и без иједног додатног динара из државног буџета, а о њему су се позитивно изјаснили и експерти ЕУ) и у јулу 2014. у форми иницијативе за доношење новог закона предала га Министарству правде. Стога је деловало да ће посао тећи мање-више глатко, каже Татјана Бабић, али се од 23. фебруара, када се радна група први пут састала, није макло даље од почетка.

„Одмах је било очигледно да тако гломазна радна група не може да буде оперативна. Целих пет састанака је трајала расправа о одредбама које се односе на правни положај и надлежности агенције и начин избора њених органа – директора и одбора – и већ тада се показало да Министарство правде има потпуно супротно виђење агенције не само од онога што је предложено у нашем моделу, већ и од онога што је прописано важећим Законом о Агенцији”, истиче директорка агенције за наш лист.

Пошто с тим у вези није било могуће постићи чак ни начелну сагласност, прешли су на расправу о одредбама које регулишу сукоб интереса, па се опет испоставило да је споран готово сваки зарез модела.

„Све што смо покушали, и сви наши апели да морамо да будемо ефикаснији да бисмо завршили овај посао у року, није дало резултат. И, на крају, тек недавно, после седам вишесатних састанака, представници Министарства правде су нам поделили преведен словеначки Закон о интегритету и спречавању корупције и саопштили да ће њихови даљи предлози ићи управо у смеру решења садржаних у том закону. То је, иначе, урађено без консултација са мном, као председником радне групе, што јасно говори о томе ко је у овом послу тај који, заправо, руководи, без обзира на то шта пише на папиру”, објашњава Татјана Бабић.

У агенцији су поређењем словеначког закона и свог модела утврдили да се ради о два потпуно различита приступа. Поред тога, од колега из Словеније сазнали су да они управо раде анализу ефеката примене тог закона и да он ће сасвим сигурно бити мењан и допуњаван због мањкавости и недоречености које су се показале у његовој примени, а можда буде донет и потпуно нови закон.

„Невероватно је да Министарство правде нема ове информације, па радној групи нуди законска решења која су и тамо где се примењују очигледно превазиђена? С друге стране, све и да се тај закон показао савршеним у словеначкој пракси, то не би значило да су његова решења добра за нас, јер се ради о земљама које су различите по величини, степену развоја, броју функционера и низу других околности”, наводи Бабићева, додајући да одговорност за израду овог закона подразумева да, кад већ Министарство правде, сада је очигледно, није било задовољно решењима понуђеним у моделу, као полазни основ за рад радне групе понуди словеначки закон, а не да то учини после два и по месеца рада радне групе.

„Велика је одговорност коју је агенција преузела када је прихватила да учествује у раду радне групе. Зато мислим да је крајње време да све заинтересоване стране почну конструктивно да се односе према овако важним питањима”, наводи она.

Сваки покушај Агенције за борбу против корупције да од министра Николе Селаковића добије разјашњење настале ситуације није уродио плодом.

„Да будем потпуно јасна, зна се ко је овлашћени предлагач закона и у чијим рукама је политичка моћ. То свакако није агенција. На крају, потпуно је легитимно да влада предложи а парламент донесе сваки закон који сматра да је добар за ову земљу. Али се то не ради тако што се у стратешким документима напише једно, а затим ради друго, без образложења”, истиче Бабићева, додајући да је агенција отворена за свако решење које би унапредило њен модел, али неће одустати од кључних предлога којима се јача независност агенције и повећавају њена овлашћења, пре свега, у циљу ефикасније контроле имовине и прихода функционера, спречава гомилање јавних функција и пооштрава одговорност функционера за непоштовање закона.

—————————————————

Ко је у радној групи

У радној групи су шест представника Агенције за борбу против корупције, два члана Одбора агенције (другостепени орган), три представника Министарства правде, као и представници Савета за борбу против корупције, Републичког јавног тужилаштва, Прекршајног суда у Београду, Правног факултета у Београду, НВО Транспарентност Србија и НВО Савет за мониторинг, људска права и борбу против корупције – Транспарентност из Трстеника.