Апелациони суд у Нишу осудио је Београђанина Дејана Станојевића (37) на четири и по године затвора јер је изазвао несрећу на наплатној рампи Дољевац у којој је погинула Станика Глигоријевић, а повређене су четири особе, међу којима и тадашњи директор “Коридора Србије” Зоран Бабић. Изречена му је и мера безбедности забране управљања моторним возилом “Б” категорије у трајању од четири године.
Апелациони суд у Нишу усвојио је жалбу Осногнов јавног тужилаштва на првостепену пресуду којом је Дејан Станојевић 22. априла ове године осуђен на казну затвора од 3 године и 10 месеци, рекла је за портпарол Апелационог суда, Снежана Милошевић.
Основни суд у Нишу је 22. априла изрекао првостепену пресуду којом је Станојевићу досуђена казна затвора од три године и 10 месеци затвора на коју се Апелационом суду жалило Основно јавно тужилаштво, али и Станојевићев бранилац адвокат Славољуб Милошевић. Тада му је изречена и мера безбедности забране управљања моторним возилом „Б“ категорије у трајању од четири године.
Станојевић, возач бившег директора „Коридора Србије“ се теретио да је 31. јануара 2019. године на наплатној рампи Дољевац изазвао удес у којем је погинула Станика Глигоријевић (52) из околине Књажевца. Како је утврђено током истраге, он је службеном „шкодом суперб“ крећући се из правца Ниша ка Грделици брзином од 93 километра на час ударио у „опел астру“ која је била на каналу испред њега услед чега се она одбила и ударила у задњи део „фолксваген пасата“ који је напуштао рампу.
Од силине ударца Станика Глигоријевић, која је била на задњем седишту „опела“ је погинула на лицу места, њена сестра Мирјана Алексић која се налазила на месту сувозача, задобила је тешке повреде опасне по живот, а тешко је повређен и Бабић који је, како је наведено, био на задњем седишту „шкоде”. Такође тешко је повређен и возач “пасата” Станоје Станковић, док је Срђан Алексић које је управљао “астром” задобио лакше повреде.
Образлажући првостепену пресуду, судија Основног суда Мишко Радивојевић указао је да је током поступка било спорно неколико ствари, те да је пресуда заснована на предоченим доказима.
– Најпре је било спорно када се несрећа догодила, то питање је решено анализом снимака са наплатне рампе, па је установљено да је до незгоде дошло у интервалу од 8.25 до 8.32 сати, а не у 8.20 сати, како је то наведено у оптужном акту. Друга спорна ствар је била ко је возио аутомобил у тренутку несреће, ту смо имали несвакидашњу ситуацију. Јавно тужилаштво је теретило једну, а пуномоћник оштећених другу особу, конкретно тврдио је да је возилом управљао Зоран Бабић – навео је Радивојевић и додао:
– Његови наводи су засновани на мањкавости видео снимка са наплатне рампе на којем фале два минута, затим, како је навео, на Бабићевим повредама, траговима у шкоди, мањку повреда код окривљеног и његовом понашању након несреће, те дисквалификацији сведока који су потврдили наводе оптужбе. Суд је анализирао доказе не узимајући у обзир спекулације јавности. Стање доказа до степена извесности је такво да показује да је окривљени био за управљачем возила које је изазвало несрећу. То је он сам казао, то су потврдили и сведоци, инкасанти на рампи као и саобраћајни полицајци Братислав Мицић и Никола Митић који су први дошли на место несреће. Такође, вештаци Завода за судску медицине су установили да механизам, врста и степен повреда код Бабића указују да он није возио. То није оспорено ни увиђајем ни саобраћајним вештачењем – објаснио је Радивојевић.
Пуна му уста Бјеле, а ни речи о Дољевцу, везама са Беливуком, пљачки на царини…
Вучић крије „страшан видео“ из Дољевца, а показује измасакрирана тела
Коментаришући инсистирање пуномоћника оштећених адвоката Боже Прелевића да се суди погрешном човеку, судија Радивојевић је казао да током судског поступка није предочен ниједан доказ који би оспорио наводе оптужнице подигнуте против Станојевића.
– На лицу места био је велики број људи, лекарске службе, ватрогасци, запослени на наплатној рампи… Било би очекивано да неки од толиких очевидаца изнесе своје сазнање да су се ствари другачије догодиле. Осим, ако је у питању „завера ћутања“, односно да је толики број људи постигао синхронизовани договор да о том догађају не говоре – казао је Радивојевић.
Судија није оспорио да је видео снимак са наплатне рампе мањкав.
– Не види се долазак „шкоде суперб“, који је требао да буде регистрован као ни возила саобраћајне полиције. Међутим, постоје други докази као што је записник о увиђају, саобраћајно вештачење, изјаве сведока и одбрана окривљеног који поткрепљују утврђено чињенично стање . Саобраћајно вештачење је показало да је окривљени ударио брзином од 93 км/х у наплатну рампу, где је саобраћајном сигнализацијом кретање ограничено на 60 км/х, да на путу није било леда и да је постојало обавештење да се наилази на наплатну рампу. Да је возио дозвољеном брзином од 60 км/х могао је да се заустави и спречи несрећу – објаснио је Радивојевић.
Све то, како је нагласио судија, показује да су евидентни пропусти окривљеног.
– Возио је великом брзином, није поштовао саобраћајну сигнализацију нити стање на путу. Ниједан други учесник у саобраћају није имао проблема да дође до наплатне рампе. Само је остало непознато, зашто је тако возио. Може се само закључити да није био фокусиран на управљање моторним возилом – рекао је судија.
Образлажући висину изречене казне, која је законом предвиђена у распону од једне до осам година, судија Радивојевић је указао да је судско веће као олакшавајуће околност узео у обзир да је реч о неосуђиваној особи, породичном човеку, оцу двоје деце. Међутим, као отежавајуће околности наведено је да се ради о професионалном возачу који је требало да буде посебно опрезан у саобраћају, прекорачење дозвољене брзине те то што је дошло до страдања једног и повређивања четири лица.
Мирјана Алексић била је незадовољна првостепеном одлуком.
Пре изрицања пресуде у својој завршној речи затражила да му се изрекне затворска казна од осам година.
– Деца моје сестре су остала без мајке, ја сам стопостотни инвалид. Шта је пет година затвора (колико је у завршној речи затражило тужилаштво), не верујем ни да ће то да издржи, добиће наногицу – рекла је она 22. априла.
Њен пуномоћник Божо Прелевић је подржао тај предлог уз речи „кад је хтео да буде каскадер, нека лежи“, алудирајући да је Станојевић преузео Бабићеву кривицу.
телеграф.рс
