Извлачење 30.000 припадника руских снага из Херсона на леву обалу Дњепра добар је стратегијски потез. Лева обала није насељена и терен је раван, па противнику који би хтео да форсира реку требају огромне снаге. То је био одличан потез Суровикина, рекао је историчар и пуковник Војске Србије Милоје Пршић гостујући у емисији Реч канала Резервни положај.
Он је објаснио да су Руси на том делу против себе имали 100.000 војника, међу којима плаћенике, највише из Пољске, затим Румуније, Велике Британије и прибалтичких земаља.
-То није капитулација, то није изнуђено повлачење, то је стратегијски потез. Сетите се новембра 1914. године када је Живојин Мишић са војводом Путником одлучио да повуче јединице десетине и десетине километара источније. Тиме је скраћен фронт 42 километра, па су извукли јединице из Београда. А онда када су Аустроугари мислили да је готово, Мишић и Путник су одлучили да изведу контраофанзиву коју нико није могао да заустави. Суровикин је итзвукао снаге које није могао више да снабдева, а које од марта нису имале велики интезитет борбених дејстава и повучени су да ће бити употребљени као Донбасу, односно Доњецку и Бахмуту – открио је Пршић.
Он је изнео претпоставку да ће, када се стекну повољни услови, „односно када се услед тиме замрзне тло, и када се могу кретати људи и техника“, Суровикин заобићи тај део ратишта.
И он ће рецимо моћи да дође с леђа Херсону – казао је Пршић.
Према његовим речима, Бахмут је већ пред ослобађањем.
Упитан да прокоментарише пресуду Хашког суда који је пресудио тројици припадника снага ДНР да су оборили путнички малезијски авион 2014. године.
Ни говора. Руси нису имали никаквог разлога за то, нема логике. Али Запад на све могуће начине покушава да створи и заоштрава ситуацију. Њему није у интересу да се ствари смире, већ да се Русија што дуже исцрпљује, да се троше ресурси.
