Он је поставио и своју групицу која „држи“ „Србијагас“. Неки од њих су у овим предузећима запослили чак и своје жене, мужеве… Ови људи примају директорске плате у „Србијагасу“ и апанаже од 5.000 до више од 20.000 евра месечно
Зорана Михајловић, потпредседница Владе и министарка рударства и енергетике, у интервјуу за Kурир најављује борбу против „гасне хоботнице“ – директора јавних предузећа који, не радећи свој посао, спутавају овај сектор, наносе му штету, а истовремено пуне своје џепове.
Kоји ће бити ваши први кораци на месту министра рударства и енергетике?
– Радимо, чини ми се даноноћно, анализирамо стање, договарамо кораке, а циљ је само један – енергетска безбедност и напредак сектора који значи и напредак привреде и бољи живот за Србију. Могућности су огромне, недовољно искоришћене, као што су и критичне тачке и проблеми прилично нарасли, јер је енергетика дуго била препуштена, опуштена и распуштена. Наш циљ је да Србија има довољно енергије и енергената, доброг квалитета, али и да буде регионално енергетско чвориште и незаобилазна рута у преносу енергије и енергената. За то су нам потребни и Трансбалкански коридор, гасоводи Балкански ток, али и Ниш-Димитровград, улагања у нафтоводе и продуктоводе. Уводимо електронске процедуре, данас се губи од пет месеци до две године за потврде, права и лиценце у ресору, отприлике за сваки документ вам треба још најмање 20 других… А то тражи време, али и прави простор за корупцију. Е па то ћемо да мењамо.
Нисте поштено ни сели у нову фотељу, а већ су искрсли проблеми с директорима ЈП. Где је зашкрипело с Бајатовићем, а где с Дукићем?
– Имена овде нису важна, важно је да та предузећа послују прегледно, праве профит, да не касне с пројектима које реализују. „Србијагас“ касни са својим обавезама у изградњи деонице Турског тока, где нису јасни ни поступци ни процедуре, као и у гасификацији Србије. То нема везе нити с личним односима, партијским, или чак с односима с Русијом, како су то хтели лажно да прикажу. Неки директори су изгледа умислили да су некакви цареви и богови, а не људи који треба да спроводе политику Владе и да раде за грађане ове земље. Нису потребни Србији, понављам, купљени директори платама и апанажама. Они не могу допринети успешности фирме никада.
Изнели сте озбиљне оптужбе на рачун Дукића, директора „Транспортгаса“ – да је уцењен или купљен директорском позицијом и апанажама које се мере у хиљадама евра. Kо то Дукића уцењује или чашћава?
– „Србијагас“ има 14 повезаних предузећа, од којих у четири има власништво од 100 одсто. А директор „Србијагаса“ Бајатовић, ваљда Супермен, у готово сваком од тих 14 предузећа сам је себе поставио или за директора, или за председника Надзорног одбора. И не само себе већ и своју групицу која „држи“ „Србијагас“. Осим директора „Транспортгаса“ Стевана Дукића, то је случај и са заменицом генералног директора „Србијагаса“ Блаженком Мандић, извршним директорима Јовицом Будимиром и Миланом Ђукићем… Неки од њих су у овим предузећима запослили чак и своје жене, мужеве, да не набрајам остале. Ови људи примају директорске плате у „Србијагасу“, а у исто време и апанаже у износу од 5.000 до више од 20.000 евра месечно, што је од 10 до 40 пута више од просечне плате у Србији и покушавају да своје послове сакрију од министарства, као да је реч о њиховим приватним, а не о државним предузећима. И тако годинама.
Заслужују ли директори ЈП својим залагањем високе плате које имају?
– Јасно је да број функција и висина зарада људи који су део ове „гасне хоботнице“, која спутава развој овог сектора, немају никакве везе с њиховим знајем, радом и залагањем, већ с чињеницом да је у „Србијагасу“ развој заустављен, због чега, на пример, ни предузеће које се бави транспортом гаса нема ни лиценцу за обављање те делатности, и да људи који треба да заступају интересе државе штите приватне интересе директора „Србијагаса“. Kад ти директори буду водили своје приватне фирме, могу да раде шта хоће, ту нек им касне пројекти, нек имају непрегледно пословање, нек реконструишу пословне зграде као да граде спејс-шатл, њихова ствар. Овде то не може, јер је сваки метар кубни гаса, али и свака столица на којој седе, столица грађана Србије. Министарство је, иначе, поднело и кривичне пријаве против челних људи „Србијагаса“, „Транспортгаса“, „Дистрибуцијагаса“, Д. О. О. „Гас“ Бечеј, јер нису изабрали своје органе управљања у складу са Законом о јавним предузећима, што, самим тим, поставља питање и законитости докумената које су потписивали.
Најавили сте реформу „Србијагаса“. Верујете ли да вам се Бајатовић неће успротивити у том науму? Да ли он заслужује примања од око 10.000 евра?
– За почетак, његова примања су много, много, много виша од 10.000 евра, и то само у једном повезаном предузећу, а где су друга. Сваки евро који су узели, а нису га зарадили у повезаним предузећима, јесте штета коју ти директори чине сваком грађанину ове земље, од кафе-куварице, која прима 20.000 динара месечно, до инжењера и професора Универзитета. Ја то нећу ни да гледам, ни да дозволим, борићу се. Предложићу и кадровске промене, а на Влади је да донесе одлуку о избору директора. Да ли ће неком директору да се свиди мој предлог, мене заиста не занима, ја не одговарам директорима предузећа, већ грађанима Србије и председнику
О ХАПШЕНОМ САРАДНИKУ Нема доказа да је Поледица крив
Тужилаштво је поднело оптужни предлог против Миодрага Поледице због сумње да је злоупотребио службени положај у вези с јавним набавкама. Зашто сте човека, који се сумњичи за малверзације с јавним набавкама, повели са собом у други ресор?
– Законик о кривичном поступку јасно каже да постоји претпоставка невиности – да се свако сматра невиним све док се његова кривица не утврди правноснажном одлуком суда. Према закону, државни органи, као и медији, дужни су да се тога придржавају. Рекла да сам већ много пута да немам разлога да помислим да је мој државни секретар урадио нешто противзаконито и нисам у међувремену сазнала ни за један доказ који би ме натерао да променим то мишљење.
Курир.рс
