Бајдену од Приштине улица, од Вучића Косово и Метохија

На данашњи дан, пре 31 годину, одужио сам своје (а покојној отаџбини њено) рахметли ЈНА, В. П. Самобор / Загреб. А данас ће нам, у прелету ка Републици Косово без фусноте, са прутићем у руци, слетети ју-ес вајспрезидент Бајден, иначе – да цитирам Тачија – “већ 26 година ангажовани пријатељ, нада и снажан глас за слободу и независност Косова”, па ће, у то име, именом покојног Бајденовог сина, бити именована и једна џада, з.п Феризај, у близини војне базе “Бондстил”. Америчке, окупаторске…

И канцеларија нашега Канцелара вајспрезиденту спрема нарочит поклон: укидање симбола опстанка остатка преостатака српскога живља на Косову – “Парка мира” на међумитровичкој ибарској ћуприји. Данајац ће, наводно, узвратити баш данајским даром: канда ће да притисне пријатеље за чију се независност и слободу 26 година толико ангажовао да нашему Канцелару обећају формирање нарочитог гетоа – “Заједнице српских општина” на територији окупираних територија Републике Србије!

А пошто Путинова, такорећи, десна рука стиже тек у листопаду, то ми, у дослуху са саставом нове, а борбене “проевропске” владе с којом је Канцелар истрчао на клизав терен, једино може да значи како Москва, ипак, није довољно учинковито “притиснула” нашег Канцелара, за разлику од Вашингтона, Берлина / Брисела, ММФ-а, Светске банке и томе слично! Но, након мистичносветовног интервјуа велепосланика Чепурина “Спутњику”, као дављеник за сламку хватам се, ево пред вама, оног Анаксимандара из Милета: “Где су ствари настале, ту се оне – сходно нужности – морају, такође, вратити и нестати; јер оне морају да плате глобу и да им се – према поретку времена – суди за њихове неправедности.”

Да ли сам у праву? У најгенијалнијој загонетки коју је, последњих година, један страни дипломата медијски сервирао спољној политици земље домаћина, на питање да ли је задовољан простором који је у шесточасовном експозеу новога, а старога Канцелара српског и целе Србије посвећен односима Србије и Русије, Чепурин је казао да “мисли да је Русија поменута четири пута и то позитивно”, али да је, генерално, “спољнополитички део програма био лаконичан”!? Као да је и сам прави антички Лакедемонац са Пелопонеза, кратко и језгровито – чули сте сигурно да су Лак(едем)онци у војничким стварима били исто што и Спартанци, али зато у комуникацији толико прецизни да је у ово време скован “твит”: да је у старој Грчкој постојао Твитер, Лакедемонци би њиме доминирали…

Добри стари Вујаклија објашњавао је да појмови “лаконски” и “лаконизирати” упућују на језгровит, збијен, сажет говор (дан и комад; крв и нож) који, с мало речи, казује много, али та набијеност често смета – јасноћи стила. И, стварно, је ли вама из Канцеларевог експозеа који има ниво и вредности научног рада (проф. др Александра Томић) јасно како ћемо то ући у ЕУ са све Косовом унутар Србије и не уводећи санкције Русији? А кад Чепурин каже да “Београд указује поверење ЕУ” и додаје како он (амбасадор) “мисли да ће тај гест Београда бити оцењен по заслузи”, не звучи ли и вама то помного цинично на рачун “лаконизма” српских Лаконаца?

Ја, успутни експонат са концептуалне изложбе “нецензурисаних лажи” (галерија “Прогрес”, сваког дана од 10 до иза поподнева), лаконски мислим да је наш Канцелар, тромесечним развлачењем са инаугурисањем нове владе, ипак, малчице превише “откачио” руске интересе у русољубној Србији. И то не само противно вољи грађана ове земље, већ изгледа – премного и за укус званичног Кремља… Само да нас због тога, на првој седећој хајдучкој бусији, пред УН, у Унеску, етц. коју нам припреме “наши западни пријатељи” – руски медвед не пошаље на суво презнојавање у лак(едем)онско купатило лаконикум?!

Цвијетин Миливојевић, Данас

фото:Милена Ђорђевић