Турска политика у много чему ће подржавати Албанију и Косово и радити на обједињавању Албанаца под утицајем Турске

Балкан се данас суочава са процесом утицаја геополитчких интереса ЕУ и НАТО, с једне стране, и анахроних концепција „велике Албаније“ и обнове турске моћи на Балкану. ЕУ заступа глобалну политику интеграција која на Балкану отвара питање балканског крила ЕУ.

Етнички процеси на Балкану нису завршени. То се најбоље може видети по концепту „велике Албаније“ који се одбацује у званичној политици, али реално постоји и делује прагматски када су у питању интеграциони процеси Албанаца.

Експанзија албанске политике

После добијања статуса кадидата Албаније за ЕУ и чланства у НАТО, дошло је до кампање за стварање „друге“ албанске државе на Косову која је под протекторатом НАТО и заштитом САД са циљем уласка у ЕУ после 2025. године. Албански геополитички планови су федерализација БЈР Македоње у наредних пет година као и инсистирање на облику културне аутономије у ЦГ и посебном статусу на југу Србије.

Све у свему, ради се о концепту „велике Албаније“ у више фаза. То се најбоље може видети по разним процесима велико-албанског покрета. Када се узнемери или покрене албанска политичка структура на Косову то се пребацује на друге делове Балкана.

Званична Албанија одбације „велику Албанију“ али све политичке гарнитуре Албаније теже етничкој хомогенизациији Албанаца на Балкану преко својих моћних лобија у САД, ЕУ и великог утицаја албанске мафије. Албански покрет све више тежи исламским елементима и добијању подршке из исламских држава а пре свега из Турске.

Турска тежна за доминацијом на Балкану

На другој страни, „вечити“ кандидат за ЕУ – Турска јача панисламистички и неосманистички концепт политике ширења на Балкан, пре свега у БИХ, Санџаку у Србији, Косову, БЈР Македонији, деловима Бугарске. Ердоганова политика је ширење неосманизма кроз исламизам и покушај обнове прво економске а онда и политичке моћи у некадашњим границама турске империје на Балкану.

“Велика Турска“ и „велика Албанија“ имају своје упориште и оне се не сукобољавају него су политички компатибилне. То се најбоље могло видети када је Ердоган на Косову говорио „Косово је Турска“ као што је и у БИХ говорио „Босна је Турска“ . Великоалбанском покрету не смета турска експанзија мада су Албанци на Балкану водили ратове за ослобођење и против Турака али су били и турски савезници против других балканских народа, пре свега Срба и Србије.

Одређено неоисламско ширење на Балкну има за циљ јачање Турске преко Албаније, Косова и Босне. Није ни чудо што су магистрални путеви који повезују Косово и Албанију били део посла компаније Екнеле-Бехте. Нова енергетско-гасна стратегија ТАП управо иде преко Турске, Грчке и Албаније. Такође, Турска је заинтересована за истраживање гаса у Јонском мору у водама Албаније.

Турска политика у много чему ће подржавати, политички и економски, Албанију и Косово и радити на обједињавању Албанаца под утицајем Турске као велике државе, моћне економије и јаке војне силе у Европи и на Балкану. Уз то, Турска је моћна чланица НАТО и ослања се на алијансу када остварује своје виталне интересе у евроазијском простору.

Никос Арванитес, Атина

Балкан магазин