Иако немачка канцеларка Ангела Меркел и даље одолева домаћим притисцима да затвори државну границу и утврди лимите за прихват избеглица, дневник “Билд” пише да експерти из Беча, Берлина и Брисела раде убрзано на плану који би проблеме испред њихових врата преместио знатно даље – на грчко-македонску границу и Балкан.
Страх да би то могло да значи да ће мигранти који не добију азил у жељеним земљама бити враћени у балканске државе, тамо где су први пут и регистровани, поново је оживео и у Београду.
– Нико од нас не може очекивати да избеглице остану у Србији, нити ћемо дозволити да се овде враћају. Нико неће остати у Србији, осим оних који траже азил. Не можемо да дозволимо да се направи колапс на Западном Балкану који би постао сабирни центар – уверава шеф српске дипломатије Ивица Дачић.
Црвено на хрватском семафору
Из Центра за заштиту и помоћ тражиоцима азила упозоравају да шверц миграната опет цвета и да на балканску руту свакодневно пристижу и економски мигранти из земаља које нису у рату и чији грађани немају право на азил.
– На терену видимо да избеглице из тих земаља успевају да прођу кроз Македонију и уђу у Србију. Хрвати их враћају нама и њима преостаје само да се сместе у неки прихватни центар и покушају да траже алтернативне путеве за даље – изјавио је Радош Ђуровић, директор Центра.
У немачким медијима помињу се два сценарија.
Прво је затварање и масовно надгледање граница од Грчке према Македонији. Последица тога је да ће Грчка постати мега-лагер за избеглице, али би заузврат могла да се нада даљим финансијским пакетима помоћи.
Други сценарио предвиђа да се одмах почне са селекцијом избеглица на Балкану и одвајањем потенцијалних азиланата од економских избеглица, које немају право на азил. Економске избеглице из Марока, Египта, Пакистана или Бангладеша требало би да се селектују и директно из успутних балканских држава депортују у своје домовине.
Аустријско “стоп”
Аустрија је јуче одлучила да уведе ограничење за прихват избеглица. Канцелар Вернер Фајман, међутим, није објаснио шта ће се десити када буде достигнута горња бројка, а за ову годину она износи 37.500 подносилаца молби за азил.
Из страха да би Немачка могла да затвори границе и да их остави да се сами боре са проблемом, Фајман је пре неколико дана предложио да две земље заједно затворе границу према Словенији.
Владимир Петронијевић из Групе 484, невладине организације која се бави мигрантском проблематиком, каже да опасност за Србију лежи у чињеници да Београд са земљама ЕУ има потписани споразум о враћању, како својих, тако и држављана трећих земаља који немају легалан основ за боравак у државама Уније.
– Међутим, у случају масовних кретања реадмисија не може никако бити одговор и пребацивање одговорности само на једну земљу. Србија и земље западног Балкана свакако нису простор који би могао да прихвати велики број тих људи – каже Петронијевић.
Да Брисел не намерава да од Балкана прави својеврсно паркиралиште за несретне људе, уверавао је недавно и комесар за проширење Јоханес Хан, а пре два дана и портпаролка Европске комисије Наташа Берто.
Б. БОЖИН – Ј. АРСЕНОВИЋ
