Гордон Н. Бардош
Трагични прошломесечни догађаји пружају доказ да је Балкан постао нови фронт у рату који против терориста
ерористички напад на аутобус пун израелских туриста у бугарском летовалишту Бургасу, који се догодио 18. јула, само је последњи у низу инцидената са смртним исходом на Балкану. У сваком од тих инцидената учествовали су исламски екстремисти.
У априлу су лица за која се основано сумња да су муслимански радикали убила петорицу мушкараца на излазу из главног града Македоније Скопља.
У октобру прошле године један преобраћеник у вехабизам извео је напад на Америчку амбасаду у Сарајеву.
Српска полиција је 2010. године разбила једну терористичку ћелију у брдовитом подручју Санџака (Рашке области; прим. ур.), на граници између Србије и Црне Горе. Припадници те терористичке ћелије планирали су нападе на западне амбасаде у Београду.
Упркос томе што их западне земље одавно игноришу или намерно умањују њихов значај, сурогати Ал Каиде и Хезболаха на Балкану постају све значајнији, првенствено захваљујући саудијској и иранској финансијској подршци и утицају и моћи коју им та подршка обезбеђује. Од Скопља до Сарајева и Новог Пазара исламисти и вехабије покушавају да у балканским забитима преузму џамије и да изграде властиту мрежу готово потпуно екстратериторијалних села у којима је цео живот организован према шеријатским законима. Према речима Малколма Хемлина, Сарајево – у коме се иначе налази највећа иранска амбасада у Европе – за радикалне исламисте постаје место у коме се налази „одскочна даска, место на коме се одвија радикализација, кључна раскрсница, нешто налик на оно што је Берлин био у хладном рату“.
Корени исламистичко-вехабистичке претње југоисточној Европи воде још из балканских сукоба током 90-тих година прошлог века, када је тадашњи исламистички председник Босне Алија Изетбеговић, који је у међувремену умро, позвао милитантне активисте са Блиског Истока и Централне Азије да се придруже његовим ратним напорима. У августу 1993. Изетбеговић је издао наредбу за формирање Катебат ел-Муџахедина, његовог личног Ал Каидиног „Батаљона светих ратника“.
ИЗЕТБЕГОВИЋЕВ ИМЕНИК Спискови ветерана Изетбеговићевог босанског Џихада читају се као својеврстан именик најчувенијих терориста – нека врста публикације „Ко је ко у тероризму“. Тројица Изетбеговићевих светих ратника – Халид Шеик Мухамед, Наваф ал-Хазми и Халид ал-Миндар – планирали су највеће масовно убиство у америчкој историји, оно које се догодило 11. септембра 2001, и активно су учествовали у њему. Други Изетбеговићев џихадиста Џума ал-Досари учествовао је у јуну 1996. у постављању експлозива у стамбеном комплексу Хобар кула у Саудијској Арабији, када је живот изгубило 16 америчких грађана.
У августу 1998. Изетбеговићев џихадиста Абдул Рашим ал-Нашири учествовао је у бомбашким нападима на америчке амбасаде у Дар ес Саламу и Најробију, у којима је живот изгубило више од 400 људи. Човек који је био мозак целе те злочиначке операције Мандух Махмуд Салим посетио је Босну непосредно пре бомбашких напада на амбасаде – дошао је на тродневни „службени пут“ са визом коју му је издао босански конзулат у Турској.
У децембру 1999. босански џихадиста Ахмет Ресан ухваћен је при покушају активирања експлозивне направе на међународном аеродрому у Лос Анђелесу у склопу пропале „миленијумске бомбашке завере“ – изјаловљених терористичких напада на четири места у Јордану, лосанђелески аеродром и један амерички разарач у близини јеменске обале, који су били планирани за 1. и 3. јануар 2000. Човек који је фалсификовао документа за потребе учесника у том завереничком подухвату Карим Саид Атмани живео је у Доњој Бочињи, босанском селу настањеном муџахединима.
У октобру 2000. године ветерани Изетбеговићеве војске Џума ал-Досари, Ахмед Зухеир, Џамал ал-Бадави, Абу Асим ал-Маки и Абд ал-Рахим Хусеин Мухамед ал-Машири извели су терористички напад на разарач америчке морнарице Кол у аденској луци. Тада је живот изгубило 17 америчких војника.
У фебруару 2002. године Изетбеговићев џихадиста Омар Саид Шеик учествовао је у убиству – ритуалном одсецању главе новинара листа „Волстрит џорнал“ Данијела Перла. Амер Азизи, човек који је одржавао везу између највишег руководства Ал Каиде и злочинаца који су извели бомбашки напад на јавну железницу у Мадриду у марту 2004, обучавао се у терористичким камповима у близини Зенице, у централној Босни.
Овај списак би се могао наставити и даље, али је тежина проблема већ и на основу наведених података сасвим очигледна.
Сем тога, иако је тачно да Босна није једина у којој се налазе ћелије Ал Каиде, постоји нешто по чему је Босна сасвим јединствена: она је једина европска земља у којој се симпатизери, сурогати и сарадници радикалног исламизма налазе у највишим ешелонима власти.
У фебруару 1996. године у једном логору за обуку терориста у близини Сарајева у коме су наставу држали ирански инструктори откривени су планови за напад на објекте НАТО у Босни. Командант тог логора био је шеф обавештајне службе Алије Изетбеговића. У октобру 2001. године осујећена је завера чији циљ су били самоубилачки ваздушни напади на америчку базу Орао у Босни.
Аеродром са кога је, према плану, требало да се изведе цела та операција био је под непосредним управљањем најближег Изетбеговићевог политичког саборца.
ЦЕРИЋЕВ ИМЕНИК Током 90-тих година водећи исламски клирик у Босни Мустафа Церић имао је под својом контролом банковни рачун на који је, између осталог, био овлашћен Фатих ел Хасанеин, судански држављанин блиско повезан са шеиком Омаром Абдулом Рахманом, човеком који је осуђен за организацију напада на Светски трговински центар 1993. године.
Чак и данас, на челу одбора за безбедност у Изетбеговићевој исламистичкој странци налази се човек који се сматра једним од главних иранских агената у Босни, упркос томе што је он истовремено на америчком црном списку лица која су тесно повезана са терористичким групама.
Поред тога што ови исламистички вехабистички радикали на Балкану представљају претњу на међународном плану, они исто тако имају и изузетно негативан утицај на напоре за стабилизацију међуетничких и међуверских односа у региону. Католичке часне сестре у Сарајеву сведоче да напоље смеју да излазе само у паровима јер страхују од напада вехабија, као и да пекаре које држе вехабије одбијају да им продају хлеб, чак и онда када је потпуно очигледно да га има у радњи.
Разуме се, мизогинија и антисемитизам представљају омиљену забаву исламиста и вехабија. Пре неколико година, када је велики муфтија Церић на телевизији прогласио израелске акције у Гази „геноцидним“, широм Босне су се појавили графити на којима је Давидова звезда изједначена с кукастим крстом.
Како је известио новинар немачког „Шпигла“ када је у Сарајеву посетио џамију краља Фахда, чија је изградња била финансирана саудијским новцем а којом сада управља један од ратних команданата Алије Изетбеговића, Израел је непрестано на мети клевета и поруга.
„Ционистички терористи“, грми имам с предикаонице, која је сва у стаклу. „Животиње у људском обличју“ претвориле су појас Газе у „концентрациони логор“, али то само означава „почетак краја“ јеврејске псеудодржаве…
Босански министар безбедности процењује да тренутно само у Босни има 3.000 потенцијалних терориста. Стотине других могу се наћи на Косову, у Македонији и Санџаку. Не сме се потцењивати опасни утицаји тих појединаца и група. У друштвима која се још боре с наслеђем мржње из ратова вођених 90-тих година и приморана су да се хватају у коштац с погубним економским проблемима, екстремисти који имају солидну финансијску подршку лако проналазе људе вољне да се преобрате.
Западни политичари су сувише дуго игнорисали овај проблем на штету Балкана, на штету Европе, али и на штету САД. Из трагичног догађаја који се догодио прошлог месеца јасно се види да је Балкан постао још један фронт у израелском рату против терориста.
Аутор је стручњак за балканску политику и безбедност. Живи у Њујорку
Нови Стандард
