У балканском региону у којем ране рата почетком 90-их још увек нису зацељене, експлозивна је мешавина економских, политичких и социјалних фактора повод који младе тера у загрљај екстремиста, тврди бечки дневник “Пресе”.
– Велики изазов је незапосленост младих – упозорава Ведран Џихић са Аустријског института за међународну политику.
Он је указао да незапосленост младих на Балкану износи 50 одсто, а у Босни чак 63 процента, што је највише на свету.
“Пресе” подсећа да је почетком јуна Хајат медија центар, пропагандна машинерија џихадиста такозване Исламске државе, објавио видео, са групом наоружаних који најављују талас терористичких напада у Србији, Косову, Албанији и Македонији уз позив муслиманима на Балкану да следе “позив калифата”, то јест да успоставе исламски систем.
Лист указује да у редовима Исламске државе у Сирији или Ираку највећу групу страних бораца чине, према извештају Суфан групе, грађани Босне и Косова.
До октобра било је 330 бораца из Босне, а са Косова 232. Према Суфану, са Балкана се 875 особа прикључило ИД. Босна и Косово су, у поређењу са другим европским земљама, натпросечно заступљени.
На милион становника на Косову дође 125 бораца, а у Босни 85, подвлачи Косовски центар за безбедносне студије. Поређења ради, у Белгији, која се бори, такође, са радикализацијом својих грађана, на милион становника дође 41 борац Исламске државе.
Регрутовање на Балкану функционише само делимично преко интернета – онлајн садржај служи само као мултипликатор, тврди невладина организација Атлантик иницијатива.
Притисак ЕУ на Босну
Дневник “Пресе” указује да ЕУ повећава притисак на Босну, те, како би затворила славине новца терористима, Брисел намерава да успостави црне листе земаља које олакшавају финансирање терориста.
Према извештајима, како додаје “Пресе”, Босна је једина европска држава на тој листи, поред већ уобичајених Авганистана, Ирана, Ирака, Јемена, Северне Кореје, Сирије, Гвајане, Лаоса, Уганде и Вануатуа.
“Пресе” указује да је у Босни, као и на Косову, Саудијска Арабија дала великодушне донације за изградњу инфраструктуре и хуманитарне организације после рата 90-их, чиме је себи обезбедила знатан утицај. Тиме је саудијски вехабизам годинама добијао на утицају.
Проблем постају све више салафистички проповедачи, који у “подземним” заједницама шире своје ултраортодоксне ставове.
Та “легла радикализације”, како из назива Атлантик иницијатива, попуњавају рупе социјалног, здравственог и образовног система, које владе економски слабијих земаља нису у стању да затворе, додаје лист.
З. Мирковић – Вести
