Подршка европској перспективи Западног Балкана, овог пута и без раније помињаног термина пријема, и скептични тонови државника важних чланица Европске уније, обележили су Самит у Софији, 15 година после самита у Солуну када је европска перспектива региона звучала много оптимистичније.
“Брза трака” ка Европи
– Тако се све свело на понављање званичника ЕУ који су охрабривали Балкан на путу ка ЕУ, али без помињања пријема Србије и Црне Горе 2025. године и било каквих рокова, али и француског председника Емануела Макрона као председника друге по снази чланице ЕУ, који је првенствено за решавање судбинских питања Брегзита, ЕУ монете, проблема Косова и миграната – појаснио је Јовановић.
Макрон је у Софији, такође, полио хладним тушем балканске државе на путу у ЕУ истакавши да је “пријем нових чланица ослабио Унију”. Притом је и олабавио везе ЕУ и Балкана заменивши реч “улазак” у ЕУ термином “повезивање”. Макрон је остао и при раније изреченој скепси по питању проширења Европске уније.
Далеко је ЕУ
Драгољуб Анђелковић мисли да Србија неће да уђе у ЕУ 2025. године.
– Све то треба учинити због нас, независно од ЕУ. Критеријуми који се односе на земље Балкана су сада знатно виши. Црна Гора је ту највећа жртва, јер она нема проблем Косова, ушла је у НАТО, а чини ми се да неће ни она у ЕУ до 2025. Србија, тек не верујем да ће – каже он.
– Не мислим да помажемо ни кандидатима, ни нама, механизмом у којем нема правила, а води ка проширењу. Желим да повежемо Балкан са Европом и покренемо га ка Европи, али на будућа проширења морамо да гледамо с ригорознијим ставом. Нисам за проширење пре него што се уверимо у стварне реформе које ће помоћи бољем функционисању ЕУ – навео је он.
Регион је додатно обесхрабрио Доналд Туск, председник Европског савета, нагласивши да “нема брзе траке ка чланству у ЕУ”.
– На Балкану је више невоља по глави становника него у Немачкој и Француској заједно – навео је Туск додавши да не види као проблем економију и број становника Западног Балкана.
Поруке европских лидера за политичког аналитичара Драгомира Анђелковића су очекиване. Он указује да су поновили императив решења проблема Косова, граничних спорова, корупције и владавине права.
Важан је компромис
– Тема с којом се стално суочавамо је питање КиМ. За Београд је неприхватљиво било какво решење без неког компромиса, а тај компромис читам као поделу. Без нових граница, Србија не може да призна улазак Косова у УН, чак и без формалног признања – навео је он.
Анђелковић је истакао и да “нема те власти у Београду која би прихватила да Србија да све, а да не добије ништа”.
– Док Шпанија и још неке чланице ЕУ не буду признале Косово, неће бити јединственог става по том питању – закључио је Анђелковић.
Брисел прича, Пекинг гради
– У Софији се иза кулиса видело да ЕУ, у ствари, хоће да се утркује с Кином која се инволвира у регион – рекао је Живадин Јовановић и истакао да ЕУ, која ни политички ни финансијски није спремна за подухвате на Балкану, само прича о модерној инфраструктури, а Кина ћути и гради.
Суштину односа ЕУ и Западног Балкана од Солунског самита можда је најбоље својевремено описао шведски дипломата Карл Билт.
– То обећање ће бити онолико тешко одржати, колико је било важно дати га – поручио је Билт, стручњак за регион западног Балкана.
Корупција омча око врата
Европска комисија је, како подсећа бриселски портал Политико, сугерисала да Србија и Црна Гора могу да постану чланице ЕУ до 2025, али да на то са скепсом гледају поједини званичници у Бриселу.
– Западни Балкан је поремећен ратовима и немирима из деведесетих година. Брисел тражи да се све будуће чланице из региона обрачунају с корупцијом и организованим криминалом и повећају демократске стандарде пре него што постану део ЕУ – наводи портал.
Д. Декић – Вести
