Балкан увлаче у хладни рат

Успешна диверзија Јужног тока дала је крила Вашингтону да сасече и пут најављеног гасовода Турски ток ка Европи, с наумом даље изолације Русије и слабљења њеног утицаја, првенствено у Србији и на Балкану.

На овакав сценарио указују аналитичари с обе стране Атлантика, тражећи потврду у ставу Европске уније да “није остварљив” ни руско-турски гасовод, за који су Москва и Анкара већ утврдиле руту до грчке границе и даље ка Европи, са циљем Русије да заобиђе Украјину. Ову стратегију Вашингтона и њихових савезника у ЕУ, стручна јавност види као нови хладни рат, оцењујући да Београду и Софији који су већ платили највећу цену обуставе Јужног тока прети нови енергетски нокдаун.

Србија да води рачуна о себи

Слободан Ерић сматра да Србија треба да води рачуна о себи и сопственим интересима, а не да од 2000. до данас истрајава на скандалозном неолибералним реформама ММФ-а које ће је довести у положај да све распрода и да више не може да зарађује.
– На спољном плану Београд мора да се руководи реципроцитетом и окренути се државама попут Русије и неких у ЕУ које нису признале Косово, а не оним државама које би да га отцепе – каже Ерић.

Да је циљ изолација Русије, потврда је америчка дипломатска офанзива на земље Средње и Јужне Европе. Државни секретар САД Џон Кери је у енергетским руским путевима кључно важној Бугарској понудио помоћ у ослобађању од Москве, а Хрватској је обећана изградња терминала за течни гас на Крку. НАТО истиче решеност да помогне Црној Гори како би ове године кренула у преговоре о чланству у тој алијанси.

САД су, како сматра дугогодишњи југословенски и српски амбасадор Душан Симеоновић, у наглашеној офанзиви сужавања руског интереса на Балкану и источном Медитерану. Он истиче да је у њиховој стратегији Србија важна због геостратешког положаја и односа са Русијом и са Републиком Српском.

– Видимо на делу јаку америчку кампању од Софије до Подгорице и Загреба. У том налету и сукобу сила Србија би могла да буде колатерална штета по оној индијској пословици “када се слонови туку, страда трава”. Србија се истрошила у пропалом пројекту Јужног тока, као и Бугарска која ће то лакше поднети, јер је чланица ЕУ. Зато је неопходна велика вештина српске владе да се извуче из овакве политичке и економске ситуације – објашњава за “Вести” овај дугогодишњи дипломата у пензији.

ЕУ јесте, према речима економске аналитичарке Руже Ћирковић ставила до знања Русији мишљење у вези с Турским током, али то према њеним речима није условљавање Брисела, већ порука да је овај енергетски ток економски неисплатив.

– Руско-украјински уговор истиче 2019. и југоисточна Европа после тога остаје без решења. Мора се наћи резервна варијанта, али сам бог зна шта ће бити до тада, јер су и Запад и Русија у офанзиви, па је питање какво престројавање земаља ће се догодити и како ће се цела та ситуација сложити – објашњава Ћирковић за наш лист.

Грчка кост у западном грлу

– Влада Србије је пред великим искушењима на међународном плану која вероватно чекају и Грчку. Занимљиво је пратити како ће САД газити преко договора Русије и Турске, али и како ће реаговати нова власт у Грчкој до чијих граница треба да буде спроведен ток гаса. Видимо да се Атина супротставља новим јачим санкцијама ЕУ. Може да се деси да ће ЕУ гушити Грчку као змија жабу, па ћемо видети како ће се Атина одупрети притиску САД и ЕУ око енергетских токова – указује Душан Симеоновић.

Геополитички познаваоци указују да и Немачка сматра да су потребни напори да се Србија и Западни Балкан “укотве” у процес уграђивања у ЕУ. Недељник ‘Шпигл” је пренео поверљиви документ немачког Министарства иностраних послова у којем се каже да Москва “војном сарадњом и испорукама гаса настоји да Србију тешње привеже уз себе”.

Израз нови хладни рат је, према мишљењу војног аналитичара Зорана Драгишића прејак, јер нема као некад источног Варшавског пакта.

– Данас су два пола САД и Русија која покушава да поново буде Совјетски Савез, односно да прошири утицај и врати се на светску сцену као евидентно велика сила. Запад није спреман да јој допусти, па је ситуација ескалирала са Украјином преко које иде руски гас ка Европи. Тиме је извршен и удар на економску снагу која углавном почива на енергентима – појашњава Драгишић и истиче да су и идеја успостављања Јужног тока и пропаст тог пројекта били политички мотивисани.

Америчка фондација Херитиџ сматра да Балкан остаје подручје нестабилности и позивца се на аустроугарског министра Бењамина Калаја да балканске државице треба држати завађене и тако њима владати.

– Русија је подржала противљење Србије независности Косова да оправда потезе на Криму, у Јужној Осетији и Абхазији. Сада није време да јој се дозволи да спречи напредак Балкана ка ЕУ, већ је у интересу САД да одржи Балкан на путу ка трансатлантској заједници – наводи Херитиџ.

Драгишић сматра да је за Београд опасно везивање са Русијом која у овом моменту не може ни сама себи да помогне. Он указује да би престројавањем ка истоку Србија за пример другим државама, добила озбиљне батине од Запада.

САД су, према оцени главног уредника “Геополитике” Слободана Ерића, намерене да Русији пресеку све канале, да поремете однос Москве са Берлином и Паризом и растуре ту до сада стабилну тројну осовину.

– Вашингтон не жели никакав договор, што показује и заустављање Турског тока, али и да су све примедбе на претходни Јужни ток биле у циљу сечења веза са ЕУ. Са друге стране, то је и привредно онеспособљавање Русије која највећи приход има управо од продаје гаса – објашњава Ерић за “Вести”.

Мађари би са Русијом и Турском

Мађарска је спремна на преговоре са Анкаром о учешћу у руском пројекту испоруке гаса Европи преко Турске, поручио је шеф дипломатије те земље Петер Сијарто.

– Од отказивања пројекта Јужни ток тражимо друге прилике. Русија планира да гас спроведе преко Турске и желели бисмо да о томе што пре почнемо преговоре – казао је Сијарто током посете Турској додајући да алтернативу види у испоруци преко Грчке, Македоније и Србије.

Д. Декић – Вести