Балканске чланице Европске уније отказују послушност Бриселу

Наиме, европски комесар за енергетику Гинтер Етингер је преко свог представника за штампу поручио непослушној Бугарској да ће та суседна земља осетити гнев Брисела и бити тужена ако не сагне главу пред одлуком Европске комисије да радове на изградњи Јужног тока треба суспендовати. Штавише, европски чиновници су посебно бесни због чињенице да радове на изградњи гасовода кроз Бугарску, сагласно резултатима одржаних тендера, треба да изводе домаћа бугарска и руска предузећа, због чега су затражили да се прекине реализација тог мегапројекта.

Међутим, супротно свим очекивањима да ће још једна слабашна балканска земља без поговора устукнути и поклекнути пред повишеним тоном бриселских комесара и њихових портпарола – десило се нешто неочекивано. Бугарске власти су се супротставиле Бриселу и одговориле да настављају изградњу Јужног тока, уз образложење да ничим нису нарушена правила Европске уније, с обзиром да се радови изводе у међународним водама. А поводом тендера за извођаче радова су такође одбрусили Европској унији да ни ту није у праву.

Такав отпор Бугарске је резултирао поруком председника Европске комисије Бароза, да је против ње већ покренут прекршајни поступак, што је пропратио речима да „то показује да Брисел мисли озбиљно“, те да се „европски закони морају поштовати 100 одсто”, како се дословно изразио.

Па ипак, упркос свему, чини се да претње Бароза и разних представника за штампу „још разнијих“ комесара, нису оставиле пресудан утисак чак ни на саме чланице Европске уније које учествују у пројекту Јужни ток. То се видело не само у случају Бугарске, чији премијер Пламен Орешарски не хаје много ни за покушаје обарања његове владе због супротстављања Европи и наставка изградње гасовода, него се то могло чути и од словеначког министра иностраних послова Карла Ерјавеца током недавне посете Русији, када је потврдио да Словенија остаје учесник у изградњи тог гигантског енергетског пројекта, а затим је дао најновију изјаву да „Јужни ток није угрожен“, због чега је већ дошао под удар оптужби да његови разговори у Москви „нису били усклађени са политиком Европске уније и НАТО савеза“.

Стога, ако и саме чланице Европске уније са ових простора схватају да су њихови витални економски интереси, као и њихова потреба за сарадњом са Русијом, јачи од политичких директива из Брисела, онда је поготово логична изјава српског министра енергетике Александра Антића – да Србија „не планира одложити изградњу гасовода“. То све заједно недвосмислено значи да без обзира на претње и тужбе из седишта Европске уније, ствари ипак иду својим планираним током. Јужним током, наравно.

Ратко Паић, Фонд Стратешке Културе