У Новом Саду је отворена међународна конференција „Балкански дијалог-2015”, коју организује руски Фонд за подршку јавној демократији „Горчаков”. Конференцију је отворио амбасадор Руске Федерације у Србији Александар Чепурин, који је истакао да су најављене теме конференције веома актуелне у контексту садашњих догађаја на Балкану.
Руски амбасадор је истакао важну улогу Србије у животу Балкана: „За Русију је важна снажна и успешна Србија, а то значи успешан Балкан. Западни приступ, како је познато, сасвим је другачији, јер Европи сада одговара да Србију ослаби.”
Роман Гришењин, заменик извршног директора Фонда „Горчаков” истакао је значај конференције која се одржава управо у садашњим сложеним условима на Балканском полуострву. „Захваљујући великом броју пријављених тема и великом конкурсу који је одржан, на конференцији ће реферате прочитати представници 15 земаља. Фонд ’Горчаков’ се нада да ће ова конференција помоћи младим научницима у развоју њихове професионалне каријере и у развоју Балкана. Јер Балкан је кључ за Европу.”
Млађан Ђорђевић, оснивач организације „Српски код” захвалио се Фонду „Горчаков” на могућности да његова организације буде српски партнер у организацији овог актуелног догађаја у животу Балкана и истакао је предано ангажовање руског фонда у раду на пројекту. „Данас се на Србију врши снажан притисак и веома је важно да сви схвате природу садашње ситуације. Морамо схватити колико је важно за Балкан да буде стратешки партнер Русије.”
Мирослав Паровић, суоснивач фонда „Достојанство” у свом излагању је истакао да се проблеми Балкана тичу целе Европе, а да је за Србију важно да се води рачуна о ономе што се догађа поред њених граница и унутар њих.
Душан Пророковић: Нервоза у англо-америчком блоку је велика
На међународној конференцији „Балкански дијалог 2015” у Новом Саду учествовао је, између осталих, познати српски политиколог Душан Пророковић, директор Центра за стратешке алтернативе. „Руска реч” као један од званичних медијских партнера ове конференције наводи основне тезе његовог излагања.
Директор Центра за стратешке алтернативе Душан Пророковић у своме излагању на међународној конференцији „Балкански дијалог 2015” упоредио је евроазијски и англо-амерички приступ изградњи међународних односа, истакавши да се „евроазијска парадигма темељи на концепту сарадње цивилизација и међуцивилизацијског дијалога, насупрот англо-америчкој тези о неопходности сукоба цивилизација и производње хаоса са циљем да се одржи глобална доминација”. У том контексту Пророковић види судбину Балкана у избору евроазијског концепта.
По речима српског експерта, у времену америчке хегемоније структура светског политичког система је била једнополарна, са једном светском владом, једном управљачком структуром и Западом као глобалном метрополом. „Запад је био центар, глобално језгро, а све остале силе на свету, попут Кине, Русије, Индије или Бразила, могле су само да буду политичко-економске периферије или полупериферије. У крајњој линији то би значило да Кина, Русија, Индија и Бразил не могу управљати сопственом судбином. Велике земље, регионалне силе, државе са дугом историјом и богатом традицијом нису могле да пристану на овакву расподелу. Зато су почеле да трагају за новим парадигмама које ће бити и развојне и филозофске и геополитичке”, сматра политиколог.
Он истиче да је стварање мултиполарног света процес који је тренутно у фази покретања контрастратегије ради потискивања САД из Евроазије. „Иако се посматрачима, људима који се баве дневном политиком, чини како се овај процес одвија споро, ја бих рекао да он напредује врло брзо и одвија се својим током”, тврди Пророковић. „Да је тако показује и нервоза у англо-америчком блоку која је велика. У овом светлу, у светлости превелике нервозе у англо-америчком блоку треба сагледавати појаве нових криза у Египту, Сирији, Украјини, Либији, као и покушај организације обојене револуције у Хонг Конгу пре пола године”.
„Где је ту Балкан?”, пита се Пророковић. „У географском, па и идејном смислу Балкан је западни обални део евроазијске континенталне масе. Међутим, у геополитичком смислу Балкан се налази на размеђу утицаја неколико регионалних сила. Ово је врло важно, јер Балкан се јавља као регион у којем се укрштају различити религијско-културни обрасци, различите цивлизацијске матрице”.
Српски политиколог сматра да је данас Балкан „несумњиво под војном, економском и политичком контролом англо-америчког блока. Међутим, као и у другим деловима света, сведоци смо последњих, пре свега пола деценије, континуалног раста утицаја различитих регионалних сила. У Србији, Бугарској и Грчкој је очито све веће присуство Русије, да кажем само пример, ми у последњих пет година нисмо имали значајнију инвестицију у Србији из западног дела света. Све инвестиције које долазе у српску привреду су из Русије… Немамо чак ни у најавама било какве инвестиције са Запада”.
„Балкан се не може развијати у англо-америчком окриљу”, уверен је Пророковић. „Да је тако нешто могуће, видело би се на примерима Бугарске и Румуније, а Грчка не би доспела у позицију у којој се данас налази. О судбини југословенских држава и свега што нас је задесило да и не говоримо”.
Поред тога, експерт истиче да Балкан трага за новим системом вредности, јер се неолибералне вредности, по његовом мишљењу, нису показале као део решења за наша друштва, већ су, напротив, постале извориште нових проблема. „Са сваком новом иницијативом која долази са Запада ми имамо нову поделу у нашем друштву, било да се ради о породичном закону, хомосексуалним браковима, или било којим другим идејама. Због очекиваног ширења економских веза и учвршћивања канала комуникације преко којих ће се тражити нова решења за наше политичке и друштвене проблеме треба очекивати нове импулсе у везама између Евроазије и Балкана, и што је врло битно, тај процес ће бити у сваком погледу конструктиван и афирмативан”.
„Али, треба имати у виду и већ поменуту нервозу у англо-америчком блоку”, напомиње Пророковић. „До промена у систему међународних односа долази, али треба рећи да су такве промене увек пратила и сукобљавања. Англо-амерички блок неће препустити своје место хегемона без рата. Да додам само, ратови су данас хибридни, и њихов тип је нешто другачији него што је био пре 50 година. Стога, ми се и налазимо усред једног великог рата. Дугорочно, дакле, наша будућност је у чвршћем везивању за Евроазију, наше перспективе у Евроазији су одличне. Међутим, краткорочно, треба очекивати дестабилизацију низа балканских држава, и мислим да је, нажалост, оно што се десило у Македонији тек почетак”.
Професор бањалучког факултета Витомир Поповић: Република Српска се сада налази између чекића и наковња
Професор Витомир Поповић, декан Правног факултета у Бањалуци, у наступу на међународној конференцији „Балкански дијалог 2015” у Новом Саду истакао је важну улогу Русије у кројењу судбине Републике Српске.
За разлику од Федерације Босне и Херцеговине, која је заинтересована за улазак у НАТО, народ Републике Српске је у целини опредељен за сарадњу са Русијом. „Српски народ би се 99,99% изјаснио за опредељеност према Русији и руском народу и ту нема никакве дилеме. Ту је јасна позиција Републике Српске – да она не жели да иде у НАТО”, каже професор Поповић и додаје да ће Република Српска остати на цедилу у случају да се влада Србије изјасни против сарадње са Русијом.
„Јасно је да ће Меркелова, која ускоро треба да дође у Србију, настојати на различите начине да врши притисак на садашње руководство да се на одређен начин дистанцира у односу на Републику Српску. Република Српска се у том погледу јасно определила када је у питању њен однос према Истоку и РФ, ту нема никакве дилеме. Али, шта то значи ако би, не дај Боже, дошло до другачијег опредељења руководства Србије, које ће се исто тако морати у неко догледно време јасно определити?!”
Професор Поповић истиче да је покушај наметања Републици Српској резолуције Савета безбедности о Сребреници једна од озбиљних претњи, која би могла да умањи суверенитет који је земља досада стекла. Професор се нада да ће Русија на ову резолуцију ставити вето. У супротном, може доћи до одлива руског капитала са територије Републике Српске. „Онда би Република Српска остала немоћна, не би била у могућности да заштити своје националне интересе и била би препуштена на милост и немилост оних који јој никада нису добро мислили и који су били против њеног стварања”.
„Република Српска се сада налази између чекића и наковања”, каже професор Поповић. „Њена политика пре свега зависи од политике Србије, од политике њеног окружења и пре свега од јасног изјашњавања Руске Федерације”.
Црногорски посланик Срђан Милић: Европа без Русије није Европа
Посланик парламента Црне Горе и председник Социјалистичке народне партије Срђан Милић истакао је значај сарадње балканских земаља са Русијом на међународној конференцији „Балкански дијалог 2015” у Новом Саду.
„Европа се хвали рушењем Берлинског зида. Али чињеница је да је тај зид само подигнут према Истоку и да се уствари поставља питање где су источне границе Европе. Европа без Русије није Европа“, истакао је посланик и додао да је Црна Гора одувек била простор антируске пропаганде спровођене од стране државних органа и установа. „Међутим, мора се одати признање народу који живи на овим просторима, који је увек знао да одговори на питање шта му је ближе – Исток или Запад. Да ли му је ближе оно где су му корени, или оно где ће му бити нека замагљена, нејасна будућност?“
У балканском региону постоји више организација за сарадњу које нису настале иницијативом држава из региона. „У тим регионалним организацијама значајан утицај имају представници САД и Европске уније, односно они који се хвале да су највећи донатори на овом простору“ истиче председник Социјалистичке народне партије и наводи како је у периоду 2006-2008. године Руска Федерација инвестирала у Црну Гору преко 3 милијарде евра, док је Европска унија инвестирала свега 10% од тог износа.
У децембру ове године Црна Гора може постати пуноправни члан НАТО-а. Милић наводи да се томе противи свега двадесетак посланика у црногорском парламенту. Међутим, становништво Црне Горе се у великој већини противи интеграцији у НАТО. „Црна Гора је земља парадокса, јер имате Владу која је признала независност Косова и Метохије, а да је 80% њених грађана против такве одлуке.“
Своје излагање посланик је завршио речима: „Држава је онолико велика колико може самостално да води своју политику и да самостално одлучује о стратешким циљевима које жели да оствари.“
Руска реч, НСПМ
