ВОДА за пиће у Банату најлошијег је квалитета у Србији! Највећи проценат воде са јавних водовода са физичко-хемијском и микробиолошком неисправношћу је, показују последња испитавања Института за јавно здравље Србије “Др Милан Јовановић Батут”, у Средњебанатској и Севернобанатској области. Јужније, драгоцена течност је квалитетнија, па Нишлије, традиционално већ годинама пију најквалитетнију чесмовачу.
Вода је у нашој северној покрајини исправна на само седам јавних водовода градских насеља, што чини тек 8 одсто укупног броја јавних водовода. Од укупног броја, чак 76 одсто узорака има “удружену” неисправност, што значи да вода не испуњава ни физичко-хемијске ни микробиолошке стандарде.
– Најчешћи узроци физичко-хемијске неисправности су повећана мутноћа и боја, повишене концентрације гвожђа, мангана, амонијака, нитрата и нитрита, као и повећан утрошак калијум-перманганата. Узрочници микробиолошке неисправности су повећан број аеробних мезофилних бактерија и укупних колиформних бактерија, као и бактерија фекалног порекла – наводи се у извештају “Батута” за 2014. годину.
УЗОРЦИ воде са јавних водовода градских насеља у Средњобанатској области током претходне године били су 100 одсто физичко-хемијски неисправни. Више од 100.000 људи у Зрењанину и околини, седишту овог округа, пије воду чија се неисправност на годишњем нивоу креће између 10 и 20 одсто, а према светским стандардима горња граница је 5 одсто. Због енормног садржаја арсена, Покрајинска санитарна инспекција још почетком 2004. забранила је употребу воде из зрењанинског водовода за пиће и припрему хране. Забрана је и данас на снази. Житељима града на Бегеју на располагању је и неколико јавних еко-чесми, чији је квалитет воде такође упитан.
ПРОБЛЕМ
ДВА пута у року од само два месеца Панчевци су остајали без воде за пиће. Средином априла, због повишене количине хлора и амонијака, становници града на Тамишу нису могли да користе чесмовачу читавих недељу дана. Проблеми су преброђени, али само привремено. Средином јуна резултати анализа су показали изузетно повишене вредности трихалометана због чега је вода била забрањена чак и за кување. Проблеми са водом били су “окидач” за политичке промене: прво је смењен члан Градског већа, а затим је оставку поднео и градоначелник Панчева Павле Раданов.
Јужнобачки округ има најквалитенију воду у Војводини, чији се проценат физичко-хемијске неисправности креће око 20 одсто. У ЈКП “Водовод и канализација” у Новом Саду тврде да њихови суграђани имају срећу да пију воду чији је квалитет у потпуности у складу са Правилником о хигијенској исправности воде за пиће.
– Провера квалитета се у нашим лабораторијама обавља на сваких 45 минута – објашњавају у ЈКП “Водовод и канализација”. – Проверава се хемијска и микробиолошка исправност, а узорци воде се узимају кроз све три фазе прераде воде, почев од воде из самих бунара, преко филтрације до дезинфекције и, на крају, као крајњи прерађен производ који пијемо. Прерађујемо подземне воде, а не воду из Дунава и наша вода је најквалитетнија у Војводини и међу квалитетнијим у Србији.
ОД укупног броја исправних јавних водовода градских насеља у Републици Србији, у централној Србији налази се чак 92 одсто. Најквалитетнија вода за пиће је у Нишком и Пчињском округу, у чијим узорцима током претходне године готово да није било забележено микробиолошких неисправности, само 0,01 одсто.
Свакодневне интерне анализе лабораторије при ЈКП “Наисус” и Института за јавно здравље у Нишу потврђују да Нишлије пију хемијски и бактериолошки исправну воду. Водом за пиће снабдевају се са изворишта Љуборађа, Студена, Крупац, Дивљана и Медијана, а контролишу се 45 узорака од изворишта, црпних станица и од крајњих корисника, односно самих потрошача.
– Повремена мутноћа која се јавља није параметар ризика по здравље људи и таква изворишта се према потреби искључују када дође до замућења – каже Сузана Стојименов, руководилац лабораторије ЈКП “Наисус”. – Потврда квалитета воде коју испоручујемо Нишлијама је и недељни сертификат 17.025 који смо добили од Акредитационог тела Србије. То значи да смо стручни и компетентни да и за трећа лица испитујемо површинске, подземне, техничке и отпадне воде, све осим пијаће воде.
Београђани, чини се, немају разлога за бригу, с обзиром на то да се се узорци воде узимају сваког дана у више наврата из свих производних погона “Београдског водовода”. Систематску контролу врше лабораторије овог ЈКП и Градског завода за јавно здравље, а свакодневно се прегледају и узорци воде са око 20 славина потрошача на укупно 180 точећих места.
НОВЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ
АКУМУЛАЦИЈА Врутци код Ужица избачена је децембра 2013. године из употребе због цветања цијанобактерија, па се 70.000 људи месец и по дана снабдевало пијаћом водом из цистерни. Почетком прошле године у функцију је стављено подземно извориште Сушичко врело, “позајмљено” од општине Чајетина.
Ере данас пију воду доброг квалитета са Сушичког врела, али је намера да се акумулација Врутци, трајно загађена цијанобактеријама и тешким металима, врати у систем водоснабдевања. Овакав “лек” препоручили су и примениће га републичка и градска власт, заједно са институтом “Јарослав Черни”. Најављено је да ће ужичка фабрика воде бити осавремењена, а нова технологија биће довољно добра да контаминирану врутачку воду преради у пијаћу, усклађену са прописаним стандардима.
Екипа “Новости”, Новости
