БАНДА ЛОПОВСКА! ЕПС поново поткрада народ кроз надуване рачуне за струју

Београд — Национална организација потрошача Србије оптужила је Електропривреду Србије да незаконито наплаћује две ставке на рачуну за електричну енергију.

Из ЕПС-а, међутим, одговарају да то није тачно и да је све по закону.

Председник НОПС-а Горан Паповић за Б92 каже да је прва нелегална ставка “трошак јавног снабдевача” од 125 динара, а друга „накнада за повлашћене произвођаче ОИЕ”, за коју се месечно издваја од 16 до 66 динара, у зависности од потрошње.

Паповић објашњава да купац електричне енергије фиксним трошком од 125 динара плаћа трошкове штампања и слања рачуна на кућну адресу, што је у супротности са Законом о заштити потрошача.

Тај закон, према његовим речима, предвиђа да је трговац дужан да за купљену робу или услугу потрошачу изда рачун и да ове ставке не би требало да плаћа купац.

Из тог удружења кажу да је Закон о трошковима јавних снабдевача јасан за све, односно да ни ЕПС нити остали трговци и пружаоци услуга не би смели да трошкове издавања рачуна пребаце на “леђа потрошача”.

Паповић поручује да не би требало давати легитимитет оваквом непоштовању закона и да би ове ставке требало укинути.

ЕПС је одговорио да критике НОПС-а нису оправдане и да није тачно да је ставка „трошак јавног снабдевача“ на рачунима за гарантовано снабдевање противзаконита, нити је тачно да се те ставка користи за трошкове штампања и слања рачуна.

“Све ставке на рачуну за електричну енергију, укључујући и ‘трошак јавног снабдевача’ су у складу са Законом о енергетици и другим законима и прописима и све ставке је одредило регулаторно тело Агенција за енергетику. ЕПС и зависно привредно друштво ЕПС Снабдевање, које обавлја функцију гарантованог (јавног) снабдевања електричном енергијом, стриктно поштују прописе”, наводи се у одговору ЕПС-а на питања Б92.

Како наводе, за обрачун и наплату утрошене електричне енергије за купце на гарантованом (јавном) снабдевању Агенција за енергетику је донела Методологију за одређивање цене електричне енергије за јавно снабдевање.

Електропривреда Србије од ставке “трошкови јавног снабдевача” сваког месеца од грађана наплати 437,5 милиона динара (3,5 милиона евра). Од накнаде за субвенционисану струју из обновљивих извора енергије у износу од 4,4 паре по киловату, плаћа се струја из обновљивих извора енергије, откупљена од повлашћених произвођача по субвенционисаним ценама.
“Методологијом је, између осталог, дефинисано да максимално одобрени ниво прихода од продаје мора покрити одобрене трошкове. Такође, прецизирано је који су тарифни елементи и из којих се тарифних елемената остварује који део прихода. ‘Трошак јавног снабдевача’ је накнада за тарифни елемент ‘место испоруке’. ЕПС се стриктно придржава Методологије”, пише у одговору.

Из ЕПС-а су изричити – да било која ставка рачуна није у складу са законима и прописима, Агенција за енергетику би реаговала и захтевала хитну промену ставки.

Истичу и да при ЕПС снабдевању постоји Саветодавно тело за заштиту потрошача, чији је члан и председник НОПС-а, који никада није упутио било какав захтев или питање за преиспитивање било које ставке на рачуну, па ни ставке „трошак јавног снабдевача“.

Редакција Б92 је тражила објашњење и од Агенције за енергетику, која је регулаторно тело које проверава и одобрава оправданост свих трошкова произвођача електричне енергије, да ли је овај трошак оправдан или ЕПС на тај начин преваљује своје трошкове на купца.

Из одговора који смо добили произилази да купац електричне енергије плаћа ставку на свом рачуну од 125 динара иако та ставка представља трошак пословања ЕПС. Како наводе, да није у оквиру тог тарифног елемента, тај трошак био би у оквиру неког другог. Дакле, свакако би га платио потрошач.

АЕРС наводи да тарифа „трошак јавног снабдевача“ обухвата само сопствене оправдане трошкова пословања који су: зараде запослених, трошкови информатичких услуга, трошкови материјала, транспортне, комуналне, поштанске и друге услуге, трошкови центара за комуникацију са потрошачима, таксе, порези, судски трошкови итд.

То, наводе, није неки додатни трошак на рачуну потрошача, а ако он не би био издвојен, повећао би се неки други тарифни елемент (снага или енергија), а укупан рачун се не би смањио.

Председница Центра потрошача Србије Вера Вида објавила је на страници на Фејсбуку коментар на ову тему: Некада су потрошачи били самочитачи. Погледају бројило, очитају колико су потрошии струје и то плате. Сада? Акциза, ПДВ, такса за јавни сервис, трошак јавног…………………..

У АЕРС кажу да овај трошак не зависи од утрошене електричне енергије, представља фиксну компоненту у рачуну потрошача и уколико га не би платили они који немају потрошњу у обрачунском периоду, за њих би платили они који је имају.

Снабдевачи који не исказују посебно овај трошак, укључили су га у цену енергије, тврди АЕРС и додаје да су ови трошкови утврђени у складу са Законом о енергетици који је “леx специалис” у односу на друге законе и који представља основу за регулацију цена.

Ипак, за другу ставку коју НОПС оспорава, накнаду за ОИЕ, кажу да није у надлежности Агенције.

АЕРС није прецизирао у одговору шта конкретно сваки купац електричне енергије плаћа ставком “трошак јавног снабдевача”.

Паповић је, са друге стране, експлицитан и каже да сви трошкови јавног предузећа, какав је ЕПС, морају бити јавни.

Он сматра и да би ово била иделна прилика да се евентуални повраћај новца или укидање ове ставке на рачунима оствари покретањем колективне тужбе потрошача. Међутим, проблем је што је Уставни суд прогласио ове тужбе неуставним.

НОПС упозорава да је ситуација таква да данас нико не одговара за лошу услугу и питају како се троши новац овај грађана, али и колико кошта струја у Србији.

ВЕСНА БЈЕЛИЋ, ЈЕЛЕНА СТЈЕПАНОВИЋ, Б92