Бандере из Србије ЕПС плаћа дупло скупље него црногорска дистрибуција!

Државна компанија „ЕПС дистрибуција“ купила је у поступку јавне набавке у мају ове године бетонске бандере и трафостанице од приватне фирме „Електромонтажа“ по цени најмање 40 одсто вишој од тржишне и чак двоструко скупље него што је исте бандере платила црногорска државна фирма за електродистрибуцију, открива Пиштаљка.

Укупна вредност овог посла износи 321 милион динара, а понуда која је победила била је уједно и једина која је успела да одговори на све захтеве тендера. „ЕПС дистрибуција“ је тражила од понуђача да поседују на десетине разних сертификата, мерења и атеста, чиме су произвођачи практично били елиминисани из тендерске трке као појединци, јер ниједан од њих не поседује све те сертификате заједно и – наравно – нико од њих не производи сам све тражене типове бандера и трафостаница.

Тако се дошло до тога да „ЕПС дистрибуција“ бандере купује од препродавца, а не од произвођача и да посао добије фирма „Електромонтажа“ из Краљева у власништву Ненада Ковача – познатијег по надимку Неша Роминг – који има и друге уносне послове са властима, од којих је јавности најпознатији онај са наплатом карата у београдском јавном превозу (Бус плус).

„Електромонтажа“ је „ЕПС дистрибуцији“ дала обједињену понуду производа неколико појединачних произвођача од којих је свако имао неки од тражених производа и сертификата а тендерску документацију поднела је удружена са „Електроизградњом“, која је такође један од произвођача.

Увођење посредника у овај посао можда може и да објасни високу цену, али не и то зашто државна фирма бандере не набавља директно од произвођача, већ од препродавца. Рачуница „Електромонтаже“ је јасна с обзиром на то да су они, како за Пиштаљку потврђује и директор „Електромонтаже“ Зоран Станковић, „само трговци“.

А која је и чија рачуница довела до тога да држава купује скупље бандере од препродавца кад може да их набави јефтиније од истих произвођача од којих их набавља и фирма Ненада Ковача можда ће утврдити тужилаштво коме је поднета кривична пријава у вези са овом набавком.

Да ствари буду још интересантније, у пратећој документацији саме понуде коју је „Електромонтажа“ доставила „ЕПС дистрибуцији“ јасно се види да је цена по којој „Електромонтажа“ нуди да препрода бандере и трафостанице драстично виша од цене по којој произвођачи продају те исте бандере и трафостанице. Тако је, на пример, у понуди „Електромонтаже“ међу референцама наведено да је 2015. године, стуб типа „9/1000“ коштао 25.300 динара, а исти стуб на мајском тендеру „ЕПС дистрибуција“ купила је по цени од 33.910 динара без ПДВ-а. Таквих стубова купила је укупно 500.

Исти стуб, како је показало Пиштаљкино истраживање, „Црногорски електродистрибутивни систем д.о.о.“ ове године платио је 140,5 евра без ПДВ-а, што у динарској противвредности износи 16.500 динара, дакле двоструко мање него што га је платила „ЕПС дистрибуција“. Да ствар буде занимљивија, и у Црној Гори бандере се купују преко посредника, никшићке фирме „Рамел“, коју су медији повезивали са сином Мила Ђукановића. Произвођач стубова које је „Рамел“ испоручио је српска фирма „Генералпромет“. „Генералпромет“ није одговорио Пиштаљци на молбу да нам достави свој ценовник.

Ценовник нам је, међутим, доставила фирма „Елби“, произвођач стубних трафостаница које је „Електромонтажа“ препродала „ЕПС дистрибуцији“. По рачуници Пиштаљке, „ЕПС дистрибуција“ платила је те трафостанице за око 1,8 милиона динара више него што би их платила да их је купила директно од произвођача.

Директор фирме „Елби“ Живорад Цветковић за Пиштаљку је рекао да његова фирма није могла да се јави на тендер због постављених услова. „На тендеру су тражене и трафостанице и бандере, а ја бандере не производим. Мој ценовник се није мењао годинама, а по којој цени се моја роба продаје крањем купцу није моја ствар“, рекао је Цветковић. Живорад Цветковић је, како каже, пре него што је постао приватник двадесет година био запослен у Електропривреди Србије.

Против овакве трговине бандерама побунио се један од проивођача бандера, Миленко Зимоњић, отац власника фирме „ФБС Бетоњерка“ из Алексинца. Он је у јулу 2018. године поднео кривичну пријаву против директора „Електроизградње“ Горана Вукашиновића и директора „Електромонтаже“ Зорана Станковића јер су, како тврди, на тендеру приложили сертификате и атесте фирме „ФБС Бетоњерка“ и тако добили посао, иако им „ФБС Бетоњерка“ за то није дала сагласност. Из Вишег јавног тужилаштва у Београду Пиштаљка је добила информацију да је предмет од краја јула у предистражној фази.

Зимоњић, је иначе познат у јавности по неуспешној приватизацији фирме „Нискоградња“ из Чачка и сукобу са запосленима у овом предузећу. Он је Пиштаљци доставио ценовник своје фирме у ком су бандере знатно јефтиније од цене по којој их је „Електромонтажа“ продала „ЕПС дистрибуцији“.

Директор „Електромонтаже“ Зоран Станковић рекао је за Пиштаљку да зна за кривичну пријаву али да нема никакве друге информације о томе. Станковић међутим признаје да су цене за бандере биле више него што је уобичајено.

„У цену се укључују трошкови пројект менаџмента, трошкови гаранција и ризика за посао и марже произвођача робе“, рекао је он. „У овом послу ми смо у функцији трговца. Произвођачи нису ликвидни да би учествовали на тендерима“, објаснио је Станковић.

„Електромонтажа“ је од 1963. године функционисала у склопу система Електропривреде Србије, да би 2005. године са реструктуирањем ЕПС-а постала засебна фирма која је приватизована 2012. године. Тада је, по цени од 86 милиона динара 70 одсто власништва над овом фирмом прешло у руке конзорцијума „КВ аквизиција“ који су сачињавале фирма „Роминг електроникс“ (Роаминг елецтроницс) и „МБА Миљковић“. Остатак од 30 одсто фирме било је у власништву 170 различитих физичких лица. Две године касније, у мају 2014. године фирма „МБА Миљковић“ продаје свој удео фирми „Харвинтер“ из Москве. Домаћи и руски медији повезивали су ову фирму са министром без портфеља Ненадом Поповићем, али нема доказа да је она његово власништво. Та фирма се не помиње ни у извештају о имовини и приходима који је Поповић поднео Агенцији за борбу против корупције.

У априлу 2017. године 98,5 одсто власништва „Електромонтаже“ прешло је у власништво фирме „Роминг електроникс“, док осталих 1,5 одсто држе четири физичка лица. „Роминг електроникс“ је власништво фирме „Коефик“, чији је једини власник Ненад Ковач.

Пиштаљка је већ писала да је Ненад Ковач, односно његова фирма „Роминг електроникс“ основала фирму „Ланус“ која је све до 18. јула 2013. године имала 90 одсто власништва „Апеx Солутион Тецхнологy“, фирме која је пре шест година добила уносан посао наплате карата у београдском јавном превозу преко система „Бус плус“. Пиштаљка је такође писала и да је Ковачева фирма „Роминг електроникс“ заједно са бившим директором јавног предузећа „Електромрежа Србије“ Николом Петровићем и другим правним и физичким лицима сувласник предузећа „Мини хидро инвестментс“ и „Јабуковик“. Ове фирме градиле су мини хидроелектране по Србији, а „Роминг електроникс“ има удео и у још једној фирми за изградњу мини хидроелектрана – „Еко енерго“ – у којој је, као и у „Мини хидро инвестментс“ и „Јабуковику“, директор управо Никола Петровић.

Директор „Електромонтаже“ Зоран Станковић похвалио се да између осталих фирми они сарађују и са „Електромрежом“. На порталу јавних набавки може се прочитати да је „Електромонтажа“ победник у стотинама јавних набавки које је расписало јавно предузеће „Електропривреда Србије“, а по речима директора Станковића раде и са „Телекомом Србија“.

„ЕПС дистрибуција“ није одговорила на питања Пиштаљке у вези са тендером за куповину бандера.

(извор: пиштаљка.рс / Снежана Ђурић, Новак Грујић)