Бањалука: Млади производе и донирају здраво поврће

Шеснаест младих из Бањалуке, без ранијег искуства у пољоприведи, у протеклих седам месеци раме уз раме, вредним радом и залагањем, успели су да у пластенику, недалеко од центра града, до сада произведу близу три тоне поврћа – највише паприке и парадајза. Ови млади, урбани пољопривредници доказ су да градска деце не беже од тешког рада, земље и мотике, него да уживају у том раду и његовом “лепим плодовима”, који су основа за добар бизнис.

Александар Перендић (35), веб-дизајнер и један од покретача овог пројекта, за наш лист каже да је ову групу младих људи са градског асфалта немогућност да нађу посао у струци мотивисала да покрену властити посао и то у области органске пољопривредне производње.

– Дипломе овде и данас ништа не вреде, јефтине су! Тако да смо одлучили да се вратимо производњи хране која је основа за живот! А о самој производњи учили смо у ходу. Хранимо овако сами себе и донирамо наше производе – испричао нам је Александар и додао да је производања здравог поврћа и воћа угрожена у нашој земљи и ту је сигурно могуће остварити успех. – Наша визија је да убудуће имамо толики обим производње да здравим поврћем можемо напунити тржницу у Бањалуци.
ДИРЕКТНО ИЗ ВРБАСА Млади урбани пољопривредници проблем наводњавања су решили без потрошње воде градског водовода, јер немају новац да плаћају воду. – Цев смо провели испод земље, имамо овај мали механизам и црпимо воду директно из Врбаса, што нам је велика уштеда с обзиром на свакодневно заливање – испричао ја Александар и додао да су тако и успели да очувају род од протекле суше.
Пластеник од око 600 метара квадратних се налази иза градског парка Младен Стојановић у Бањалуци, а 250 метара је од зграде Владе Републике Српске. Ови млади људи, који цене рад, пријатељство и заједничко залагање, пластеник су добили од власника на употребу без накнаде, јер он није у могућности да се бави узгојем. Саднице поврћа су купили захваљујући донаторским средствима предузећа “Медија маркет” Бањалука, који је подржао ову добру идеју, а са радовима су почели већ у фебруару. Пластеник је, како каже Александар, био празан седам година, а сада је у њему прави повртарски рај.

– Нисмо очекивали да ћемо већ у јулу имати први род. Наша паприка рађа непрестано и биће је доста и у новембру! У пластеницима паприка рађа све док је температура изнад 15 степеци Целзијуса – додао је Александар и нагласио да делују сада као Удружење “Без граница”.

Посла око поврћа било је пуно током пролећа, летњих суша, а има га и сада у септембру. О њему води брига три до четири сата ујутро и пар увече. Иза саме идеје поред Александра стоје Јелена, Славица, Теодора, Горан, Бојан, Таца, Никола, Илија, Бранко, Маја, Ацо, Ненад, Груја, Николас, Младен… Александар са правом хвали плодове рада себе и својих радних колега. Паприка им је зрела, здрава, мирисна, укусна.

– Подсећа на предратне паприке које су гајиле наше баке и деке са селе и које исто нису биле третиране пестицидима – прича нам је Александар.
ПОДРШКА СледеЋе године чланови “Без граница” планирају да прошире производњу, омогуће извор прихода за све чланове и запосле нове раднике. Очекују подршку градских власти, јер су 11. септембра имали састанак са градоначелником Слободаном Гаврановићем, коме се допало то што раде. – Можда нас неко напокон и уочи са оближње зграде Владе – кажу ови млади ентузијасти. У октобру у Бањалуци ово Удружење организују Сајам и фестивал органске хране и производа где ће широј јавности представити свој рад и даље планове.

Млади заљубљеник у пољопривреду прецизирао је да су саднице паприке на око 500 метара квадратних пластеника, док је око 100 метара квадраних парадајз, тиквице, друго поврће и зачинско биље. Он додаје да су до сада остварили род паприке од 2,5 тоне, а парадајза око 200 килограма,

– Ми смо непрофитна организација и тако да не продајемо легално своје производе, него ето, ако нам неко да нешто новца из комшилуку када дође по поврће. Донирамо наше поврће социјално угроженим категоријама становништва у Бањалуци – каже Александар.

БУБАМАРЕ И КОПРИВЕ

Уместо “хемије”, вредни омладинци скупљали су бубамаре где год су стигли, доносили их у пластеник док се нису намножиле у довољној мери да униште биљне ваши. Кажу:

– Нисмо од почетка хтели да третирамо хемијски наше поврће. Распитивали смо се и тражили друге, природне начине како да поврће одбранимо од штеточина.

Против штеточина се боре и са зовом и копривом. У овом Удружењу кажу да се добили информацију да се производња здраве хране финансира и из страних фонова.

– Узорак наших производа смо послали у Немачку, у једну лабораторију. Та анализа ће нам омогућити да ускоро добијемо сертификат да смо органски произвођачи хране – планирају млади повртари.

Новости