Бањалука: Служен помен за 2.315 Срба, међу којима и 551 дете, које су пре 79 година зверски убиле усташе

Код Спомен-костурнице у бањалучком насељу Дракулић служен је помен, положени вијенци и цвијеће за више од 2.300 Срба, међу којима је било 551 дијете, које су усташе прије 79 година звјерски убиле у овом насељу и у селима Мотике, Шарговац, те у руднику Рекавац.

Вијенце и цвијеће положили су српски члан и предсједавајући Предсједништва БиХ Милорад Додик, предсједница Републике Српске Жељка Цвијановић, у име Владе Републике Српске министар рада и борачко-инвалидске заштите Душко Милуновић, делегације Народне скупштине, парламента БиХ, градоначелник Бањалуке Драшко Станивуковић и предсједник Скупштине града Младен Илић.

Вијенце и цвијеће положили су министри у Влади Републике Српске, представници невладиних организација и удружења од јавног интереса проистеклих из одбрамбено-отаџбинског рата и НОР-а, Удружења потомака жртава усташког злочина “7. фебруар 1942. година Бањалука”, Трећег пјешадијског /Република Српска/ пука, конзул у Генералном конзулату Амбасаде Србије у Бањалуци Весна Маринковић, те мјештани.

Полагању вијенаца претходила је Света литургија у Цркви Светог великомученика Георгија у бањалучком насељу Дракулић.

Обиљежавање овог историјског догађаја организовао је Одбор Владе Републике Српске за његовање традиције ослободилачких ратова, поштујући закључке Републичког штаба за ванредне ситуације који се односе на епидемиолошку ситуацију изазвану вирусом корона.

Усташе су у рано јутро 7. фебруара 1942. године извршиле покољ над Србима у бањалучким селима Дракулић, Мотике, Шарговац и у руднику Рекавац, а, према до сада прикупљеним званичним подацима, убијено је најмање 2.300 људи, међу којима и 551 дијете.

Под командом натпоручника Јосипа Мишлова и фра Вјекослава Филиповића из такозваног “Тјелесног здруга Анте Павелића”, усташе из Загреба и Бањалуке убијале су Србе без иједног испаљеног метка – сјекирама, ножевима и крамповима.

Масакр у Дракулићу

На данашњи дан 1942. год. је почињен масакр над Србима у насељу Дракулић код Бања Луке. Убијено је 2.315 Срба, 551 дијете.

Извештај бањалучког одсека Усташке надзорне службе о убиствима у Дракулићу и Мотикама

Исти дан је фратар Мирослав Филиповић са 12 својих усташа ушао у ОШ “Ђура Јакшић” и извршио покољ 52 ђака. Фра Сотона је један од највећих крвника НДХ.

Масакр у Дракулићу,Шарговцу и Мотикама је масовно погубљење српских цивила које су починиле усташе 7. фебруара 1942. у бањалучким насељима Дракулић, Шарговац, Мотике и у руднику Раковац.

Град Бањалука се у том периоду налазио у средишту Независне Државе Хрватске,на чијем челу се налазио Анте Павелић.Програм НДХ, који је формулисао Миле Будак, био је да се очисти Хрватска од Срба „убијањем једне трећине, протеривањем друге трећине и асимилирањем преостале трећине“.Злочин у овим насељима представља највећи покољ у само једном дану.Усташе су кобног дана убиле више од 2315 српских цивила,од којих 551 дијете.Исти дан у бањалучкој Основној школи Ђура Јакшић,у насељу Шарговац, извршен је покољ 52 српска ђака.

Припадници Павелићеве гарде (Поглавников тјелесни сдруг) и VIII усташког батаљона убили су хладним оружјем око 2.300 Срба, већином стараца, жена и дјеце, јер су војно способни мушкарци углавном били у заробљеништву. Починиоце овог покоља предводио је капетан Јосип Мишлов у пратњи петрићевачког жупника, фратра Мирослава Филиповића, а све је испланирао ранији усташки стожерник, др Виктор Гутић. Извршиоци су били усташе из Загреба и Бање Луке, потпомогнути дијелом домаћег хрватског становништва. У покољу је између осталог кориштен и србомлат. Побијени су углавном сви Срби који су се тог јутра затекли код својих кућа.

Према списку из књиге „Рат и дјеца Козаре“, Драгоја Лукића, у Дракулићу је убијено 294 дјеце, у Мотикама 207, а у Шарговцу 50. Укупно 551 дијете у ова три насеља.

У селима: Дракулић, Демировац и Међеђа усташе су од младих девојака захтевали “да дигну сукње, потом их бајонетима боли међу ноге”

Једна од спомен плоча са именима убијених

О самом покољу:

• Овај злочин представља најмасовнији покољ Срба, у једном дану,на кућним огњиштима.

• Покољ је почео у раним јутарњим часовима и био је завршен до 14ч.

• Геноцид је извршен над сасвим мирним српским становништвом,није представљао одмазду за било шта.

• Покољ је предводио и показно клао Србе, злогласни Фра Мирослав Филиповић.

• Према списку, Драгоја Лукића, у Дракулићу је убијено 294 дјеце, у Мотикама 207, а у Шарговцу 50. Укупно 551 дијете млађе од 12 година у ова три насеља.

• Комунистичке власти СФРЈ су годинама после рата сакривале овај злочин, како се не нарушавали идеологију братства и јединства југославенских народа. Тек 1965. године у Дракулићу је подигнут споменик са петокраком, на коме је наслов био “ЖРТВАМА ФАШИСТИЧКОГ ТЕРОРА”: Исто тако, на споменику је умањен број жртава. Писало је да је убијено 1.400 људи, а сакривена је и националност жртава и џелата.

• 1988. године, у Дракулићу је започета изградња спомен храма, за жртве усташког покоља 1942. године, а 1989. храм је и освештан. Током распада СФРЈ, 1991. године, градске власти Бања Луке, су замениле на споменику петокраку са православним крстом, а број жртава је преправљен на 2.300 људи. Споменик је тада и освештан и одржавају се сваке године парастоси

Покољ српских ђака у Шарговцу:

Истог дана, усташе су у данашњој Основној школи Ђура Јакшић, у насељу Шарговац заклале 52 српска ученика.

Учитељица, Добрила Мартиновић, послије рата је дала драгоцијену изјаву Лазару Лукајићу, који је написао и књигу, која је записана овако:

– “У учионицу је изненада за вријеме часа ушао фратар Мирослав Филиповић са 12 својих усташа, опонашајући Исуса Христа и 12 његових апостола. Њега сам одраније добро познавала. Познавала су га и дјеца, јер је фратар често пролазио кроз Дракулић, Шарговац и Мотике. Био је обучен у нову усташку униформу. Усташе су стале поред катедре и школске табле, окренути према клупама и дјеци…

Затим је фра Филиповић замолио учитељицу да изведе из клупе једно српско дјете. Учитељица, не слутећи шта ће бити, извела је љепушкаст и уредну девојчицу Радојку Гламочанин, ћерку угледног домаћина Ђуре Гламочанина, који је тада био у заробљеништву у Њемачкој и на тај начин преживио рат.

Фратар је нежно прихватио дјете, подигао га на катедру и онда почео полако, натенане, да га коље пред осталом дјецом, учитељицом и усташама. У учионици је настала вриска и паника. Ужаснута дјеца су вриштала и скакала. А Филиповић се смирено и језуитски достојанствено обратио својим усташама: ‘Усташе, ово ја у име Бога покрштавам ове изроде, а ви слиједите мој пут. Ја први примам сав гријех на моју душу, а вас ћу исповједим и разрјешити свих греха.’

Онда је фра Филиповић наредио учитељици да сву српску дјецу изведе у двориште. Потом је отишао у другу учионицу, па је и учитељици Мари Туњић наредио да изведе сву српску дјецу. У дворишту је, на утабаном снијегу, укруг поставио усташе, па наредио дјеци да трче поред њих. Како које дјете налети, усташа га прикоље и измрцвари. И све тако док сва дјеца нису поклана.

Суђења

Мирославу Филиповићу је суђено 1946. пред судом у Београду. Осуђен је на смрт и обешен. Виктор Гутић је после рата побегао у Италију. Препознат је и изручен Југославији. Суђено му је пред судом у Сарајеву. Осуђен је на смрт и погубљен у Бањалуци 20. фебруара 1947.

Додик: Жал за страдалима неће престати вијековима

Српски члан и предсједавајући Предсјендиштва БиХ Милорад Додик рекао је да жал за српским становништво у Дракулићу и околним селима убијеним у усташком покољу без иједног испаљеног метка неће престати вијековима.

Додик је напоменуо да су Дракулић, Шарговац, Мотике и рудник Рекавац подручје страшног злочина којег су починиле усташе у Другом свјетском рату побивши без испаљеног метка 2.315 Срба.

– Међу убијенима на најсуровији начин било је и 551 дијете, што је у данашњим условима читава једна школа, а убили су их само зато што су Срби. Одржавања помена њима неће престати,и одржаваће се кроз деценије и вијекове који долазе – рекао је Додик новинарима, након што је присуствовао обиљежавању 79 година од страдања Срба из тих села у усташком покољу на данашњи дан 1942. године.

Он је истакао и да генерације младих које долазе морају знати да су на овом подручју убијени њхови преци, јер су припадали истом народу и истој вјери, да је подмукла идеологија Независне Државе Хрватсте била усмјерена да трећину Срба побије, трећину покатоличи, а трећину расели, а да је то реализовала чинећи монструозне злочине.

– Болно је читати податке о томе и замислити како је то било да су увече /усташе/ побили све псе како не би лавежом препознали незване госте, а ујутро у раним часовима су поболи све становништво – навео је Додик.

Он је нагласио да се мора говорити да је то урадио дио хрватског народа који је прихватио идеологију НДХ, која је у то вријеме била призната од дјела европских земаља као што су Италија и Њемачка.

Према његовим ријечима, то представља снажну опомену свима који су на функцији да обезбиједе стабилност и функционисање Републике Српске.

Цвијановић: Не заборавити српске жртве

Предсједница Републике Српске Жељка Цвијановић изјавила је данас да је обавеза српског народа да се окупља и искаже поштовање за више од 2.300 Срба, међу којима и 551 дијете, које су усташе прије 79 година звјерски убиле у бањалучким селима Дракулић, Мотике, Шарговац и у руднику Рекавац.

– Не смијемо бити наивни, јер и ови монструозни злочини и геноцидни пројекат НДХ до сада нису кажњени. Било би лијепо да је високи представник у БиХ Валентин Инцко дошао овдје да се поклони жртвама умјесто да нам држи лекције ко је био на правој, а ко на кривој страни историје и да се окане тешких квалификација и бруталности – рекла је Цвијановићева новинарима у бањалучком насељу Дракулић.

Она је истакла да Република Српска сада, али и у будућности мора бити на опрезу.

– Важно је да наши људи разумију све напоре који се улажу када је ријеч о очувању Српске и њеном јачању, те да разумију процесе у којима се налазимо и изазове са којима се суочавамо. Морају јасно препознати ко су пријатељи, а ко непријатељи Републике Српске – нагласила је Цвијановић.

Она вјерује да је друштво у Српској довољно зрело да покаже поштовање према свему што је важно у историји.

– Морамо добро разумјети историју да бисмо се знали понашати у будућности. Мислим да ова свијест постоји у Српској, а они који су били страдалници су стално под притиском и, нажалост, то је потрајало дуго – рекла је Цвијановић.

(РТРС, Срна, Агенције)