Банкама у просеку дугујемо по 834 евра

Београд — Грађанин Србије у просеку дугује 834 евра за кредитене картице, лизинг услуге и дозвољени минус.

Грађани се све мање задужују, а банке све теже одобравају кредите. Отуда, данас у Србији сваки становник дугује 834 евра за кредитене картице, лизинг услуге и дозвољени минус, а то је само 20 евра више него, на пример, 2012. године.

Главни разлог су ниске и нередовне плате и све теже отплаћивање већ узетих зајмова. Становништво банкама дугује око шест милијарди евра, а од тога готово десет одсто, или близу 60 милијарди динара, не може да врати.

Банкари су, иначе, прибегли знатно оштријој контроли приликом одобравања кредита, траже све више потврда и осигурања… Али ни то им није гаранција да ће наплатити сваки новоодобрени зајам. Наиме, чак и најбољи клијенти преко ноћи могу да постану неплатише због губитка посла.

“Грађани све мање узимају како кредите тако и кредитне картице, траже дозвољени минус и све ређе купују аутомобиле на лизинг”, истиче Верољуб Дугалић, генерални секретар Удружења банака Србије.

“Према последњим, мартовским подацима Кредитног бироа, само готовински кредити имају благи раст, док на пример, стамбене позајмице падају, и то је забрињавајуће, јер указује да грађевинска индустрија не ради, као и да замире тржиште некретнина”, додаје он.

Према речима Дугалића, док не почне да расте животни стандард, ни кредита неће бити.

Од 2006. године до 2012. године било је златно доба за грађане и за банкаре. Тако је ниво задужености по глави становника порастао са 401 евра у 2006. години на 689 евра у 2008. години, па је 2011. године је достигао чак 807 евра. Годину дана касније је дошло до благог пораста на 814 евра, а данас је, дакле после 24 месеца, 834 евра са тенденцијом пада.

Још је гора ситуација са кредитним картицама. Банке су издале око милион кредитних картица, које користи 902.000 грађана. Одобрени лимит је 84,6 милијарди динара, али је искоришћено мање од половине или 37,5 милијарди динара.

Ако се погледа колика је задуженост по глави становника, онда се види да је од 2009. године константан пад са 61 на 45 евра, колико је забележено крајем овог марта.

Најновији подаци показују, такође, да је све већи број корисника кредитних картица који не могу да отплаћују рате и тренутно су, како то банкари кажу, у доцњи 79.722 картице или 14,4 одсто.

Према подацима Кредитног бироа, 2006. године је сваки становник Србије, у просеку, дуговао за лизинг услуге, односно купљени аутомобил 14 евра, а сада је на нивоу од свега шест евра.

И саме лизинг куће жале се на лоше пословање, које је проузроковано све мањом продајом возила и све већим дуговима које грађани не могу да измире. Рате не можњ да измири више од десет одсто корисника лизинг услуга.

Новости