Банкама у Србији прети банкрот!

Активирање великог броја кредитних залога довело би до банкрота и у финансијском сектору. Многи дугови великих компанија већ “замрзнути”. Одузете станове нема ко да купи

МАСОВНИЈЕ активирање хипотека у Србији довело би до банкрота и банака и предузећа, те су због тога многи дугови компанија “замрзнути”. Засад је под залогом око 934.000 некретнина које су грађани, предузетници, мала и средња, али и велика предузећа ставили као гаранцију да ће вратити зајмове.

У свету су многе банке пропале управо због тога што нису могле да наплате дугове. И код нас би сценарио био исти. То потврђује губитак Агробанке од 29,4 милијарде динара, који је већи од целокупне добити пет највећих банака и који је утицао да први пут после готово целе деценије банкарски сектор послује с минусом. Агробанка је запала у проблеме, јер је одобравала кредите фирмама које нису могле да их враћају, а капитал је био исувише мали да би могао да поднесе чекање на рате. Сада држава покушава да спасе ову домаћу банку, али по свој прилици једино решење ће бити да одреши кесу и сама покрије минус од више од 200 милиона евра.

– Банке на кашичицу активирају хипотеке, пре свега великих предузећа која не могу да враћају кредите, јер би то повукло у пропаст и саме банке – тврде у једној од страних банака које послују у Србији. – Спремни смо да чекамо на рате. Ситуација је нешто другачија када су у питању предузетници и мала и средња предузећа, као и грађани. Ту активирање залоге иде брже, али да би се наплата потраживања спровела до краја, прође и три године. Уз то, некретнине нема ко да купи.

Тако многе банке нуде све више некретнина које су одузете власницима, али се оне ретко купују. Упоследње три године је цена станова у паду и за 40 одсто, па банке не могу да наплате своја потраживања у потпуности.

– Продаја хипотекованих некретнина повећава понуду, али када су у питању грађани, број некретнина које се налазе на тржишту на овај начин је исувише мали да би се остварио значајнији утицај на цене некретнина – око 300 хипотека у односу на преко 8.000 стамбених кредита годишње, на које треба додати и станове продате за готовину – каже Мирослав Ребић, члан ИО Сосијете женерал банке.

Новости