Вредност ликвидних средстава у еврозони опала је, средином ове седмице, до најнижег нивоа од децембра 2011. године.

Експерти оцењују да је због тога угрожена стабилност банкарског система у монетарној унији састављеној од 17 чланица ЕУ.

Економиста Торстен Бек каже да ће Европска централна банка (ЕЦБ) почети, већ кроз неколико дана, нову проверу актива банака “евроленда” и тиме ће преузети функцију банкарског надзора у целој еврозони, а у оквиру Јединственог надзорног механизма (ШМ).

Према оцени стручњака, то значи да је стабилност банака еврозоне, која је “купљена” крајем 2011. и почетком минуле године са билион (хиљаду милијарди) евра, поново “врло проблематична”, што нагони ЕЦБ да у што краћем року поради на формирању правог банкарског савеза у региону са јединственом валутом – евром.

Провера актива банака, уз разраду и прихватање система за решавање банкарских криза и гаранција за депозите, требало би на крају да доведе и до стварања заједничког банкарског система, али тај посао за сада иде успорено и “ни мало глатко”, преноси портал Финмаркет.

Пре око годину дана, када се први пут расправљало о потреби стварања банкарског система еврозоне, изгледало је да прављење тог механизма неће, у условима текуће дужничке кризе, бити превише тешко. После одређене стабилизације ситуације на финансијским тржиштима еврозоне у првом полугођу минуле године, преговори о стварању банкарске уније отишли су, међутим, у други план, а Бек је уверен да сада наступа раздобље у коме то питање опет мора добити приоритетан значај.

Бек сматра да ће, уколико се не пожури са формирањем банкарског савеза, финансијска ситуација у еврозони, а нарочито земљама тог региона оптерећним дуговима попут Грчке,Шпаније, Португалије и неких других, сигурно бити погоршана.

Бек прецизира да би та нова криза могла да се одвија тако што ће дужнички проблеми угрожених земаља подстицати банкарску кризу, док ће лоша ситуација у банкама отежати реформе које владе већ спроводе или намеравају да их обаве.

Власти у еврозони и многи експерти кажу да су одлике кризе у угроженим земљама еврозоне специфичне, али да их одликује и заједничка карактеристика која се огледа у тесној вези између влада и банкарског сектора. У Ираској је, например, та веза била уочена када је ЕЦБ натерала владу те земље да преузме све дужничке обавезе неколико великих проблематичних банака, док је у случају Грчке веза била обрнута: Банкама је одобрено додатно кредитирање, након обављене реструктуризације владиних дугова.

Наведена веза је у свим земаљама захваћеним кризом постајала све очитија с јачањем рецесије, јер су истовремено расли буџетски мањкови, а ризици због гомилања државних дугова се увећвали.

Директна последица такве ситуације је био појачан притисак на билансе банака које су “баратале” владиним хартијама од вредности. Многе од угрожених банкарских организација су због тога морале да обаве рекапитализацију, тражећи притом помоћ од влада које су и саме биле у дуговима.

Нови статистички подаци потврђују да су банке на периферији еврозоне у протеклој години увећале своја улагања у владине обвезнице и ако се та веза не прекине постојећа криза неће бити решена, а драматично ће се појачати и нестабилност целе монетарне уније, тврде економисти.

Танјуг