БАНКЕ у Србији спремне су и да за минималну цену продају своје лоше кредите, само да их се реше и ослободе новац који су морале да резервишу за такве зајмове. Ценовника нема, јер уступање зависи од “квалитета” ненаплативих позајмица, али, у пракси, фирме не плаћају више од половине вредности кредита који се нуди, и то је максимална цена. Много чешће банке су спремне да их понуде по 20, 15, па чак и испод десет одсто вредности спорног кредита, а неке их дају и за један одсто!

За две године, од када је донет пропис, половина од 33 банке које послују у Србији почела је да продаје своја потраживања, од тога само једна се решила лоших зајмова од 26,5 милијарди динара или две трећине од укупно понуђених ненаплативих позајмица. Она је своје кредите, које није могла да наплати, дала упола цене и тако изгубила око 100 милина евра. Истовремено је рашчистила свој биланс и ослободила новац који је морала да резервише за такве лоше зајмове.

– Банке које добро послују, имају стабилне билансе и ликвидне су, нема потребе да журе и продају своје лоше кредите, већ могу да се носе са њима, јер су и настали због лоших процена ризика – сматра Ђорђе Ђукић, професор на Економском факултету у Београду. – С друге стране банке са проблемима у пословању журе да дођу до било ког износа продајући кредите које не могу да наплате по било којој цени. Сматрам да Србији није потребан фонд за ненаплативе зајмове, и да банке могу саме да се изборе са таквим кредитима без обзира на његову висину.

Ниво ненаплативих кредита Србије од 22,2 одсто је у самом врху Европе. Од нас су само гори Румуни, код којих су лоши зајмови премашили 23 одсто. Банкари кажу да је то просек али да је вредност много већа и да у појединим секторима привреде, као што су грађевина, достижу и 50 одсто.

ХИПОТЕКА ПРЕЦЕЊЕНА

ВЕЋИНА кредита који се не враћају је обезбеђена, углавном хипотекама, али због скупе и дуготрајне процедуре банке се нерадо упуштају у активирање таквих хипотека. Било је случајева, као што су Агробанка, Развојна банка Војводине, Универзал и Привредна банка Београд када се намерно “погрешно” процењивала вредност обезбеђења која је довела до њиховог гашења.