Банке незаконито узеле више од 60 милиона евра од грађана Србије

“Накнада за пуштање кредита у течај”, “обрада кредитног захтева” или “месечна накнада за праћење кредита” су само неки од назива за нелегално наплаћивање новца од грађана.

Уколико би грађани масовно почели са тужбама против банака за надокнаду овако наплаћених провизија, банкарски сектор би се могао наћи у озбиљним проблемима, јер скоро сви кредити, било у динарима или девизама, готовински или стамбени носе са собом неку провизију.

Прегледом понуда кредита банака провизије за обраду кредита се крећу на нивоу од 0,5 до чак три одсто вредности кредита. Углавном се та накнада наплаћује тако што банка за тај износ одбије главницу кредита, а касније наплаћује камату на цео износ. Има и оних банака које наводно не наплаћују обраду кредита, али зато наплаћују месечно одржавање. На крају, има банака које наплаћују и једно и друго.

Код краткорочних готовинских кредита мањег износа мањи је и износ провизије, мада је њено учешће у ефективној каматној стопи значајно. С друге стране, код дугорочних стамбених кредита провизија од два одсто је чак 1.000 евра, ако се ради о кредиту од рецимо 50.000 евра.

Ово је према објашњењу Дениса Перинчића, председника Републичке уније потрошача, неосновано богаћење за које би свако коме је то уз кредит наплаћено у последњих десет година, колико је рок застаревања, могао да тужи банку.

“Накнада за обраду кредита је типична злоупотреба јаче стране у уговору. То је банкарски посао који би банка свакако морала да уради. Доказ за то је да се и онима којима није одобрен кредит такође уради обрада, али им се то не наплати, док су они којима је кредит одобрен кажњени провизијом”, објашњава Перинчић, додајући да је ово последица толерисања таквог понашања од стране Народне банке Србије.

Председник удружења за заштиту корисника финансијских услуга Ефектива Дејан Гавриловић истиче да ће позвати своје клијенте да поднесу тужбе против банака.

“Банка према Закону о облигационим односима не сме да наплаћује ништа осим камате. Ни то што су банке навеле ефективну каматну стопу у којој је садржана накнада не значи ништа, јер је то вештачка величина, направљена само да информише, док је оно што банка стварно наплаћује номинална каматна стопа”, каже Гавриловић уз напомену да не очекује од НБС да нешто уради пошто она “већ годинама штити банке”.

Како оцењује Зоран Грубишић, професор на Београдској банкарској академији, уколико би судови прихватили овакво становиште банке би биле пре банкротом јер накнаде чине велики део прихода. На пример, у 2016. години нето приходи од накнада и провизија, свих, а не само оних на обраду кредита, били су други по величини приходи банака иза прихода од камата. И док се приходи од камата из године у годину смањују, рецимо у 2016. су износили милијарду евра и били за 70 милиона евра мањи него у 2015, приходи од накнада су нето износили 286,5 милиона евра и били тек око три милиона евра мањи него у 2015. години.

Ако узмемо да је према подацима Удружења банака Србије на крају марта ове године становништву пласирано 819,8 милијарди динара кредита и оптимистички претпоставимо да је провизија за обраду кредита у просеку свега један одсто, то значи да би грађани од банака могли да потражују више од 66 милиона евра и то без затезних камата и евентуалних судских трошкова, који судећи бар према примеру из Сомбора превазилазе наплаћене провизије. Дејан Гавриловић из Ефективе не очекује да банке добровољно врате новац, јер ће као и у случају незаконитог повећања камата ићи на карту да ће се мали број клијената јавити са захтевом за одштету, њих ће исплатити, док ће већина остати незаинтересована.

Банке су већ смањиле за око пет милијарди динара (нешто мање од 50 милиона евра) потраживања од становништва пре две године након одлуке НБС о мерама за очување стабилности финансијског система, што се у ствари односило на раније незаконито повећавање каматних стопа.

Данас