Добит банкарског сектора пре опорезивања у првих девет месеци ове године износила је 17,5 милијарди динара или 152,8 милиона евра. У односу на исти период 2012. године ово је повећање од чак 46,5 одсто. Додуше, прошле године су Развојна банка Војводине и Агробанка својим губицима значајно утицали на смањење укупног профита целог сектора, али је и ове године КБЦ банка са губитком од 5,5 милијарди динара значајно утицала на резултат целог сектора.

Највећу добит остварила је Банка Интеза 6,6 милијарди динара, што је за 700 милиона динара мање него у истом периоду прошле године. Друга на листи је Рајфајзен банка са профитом пре пореза од 5,34 милијарде динара за девет месеци ове године. Уникредит банка је зарадила 4,3 милијарде динара, Комерцијална је четврта са 3,98 милијарди и на петом месту је Прокредит банка са 1,87 милијарди динара добити.

Најбољи и најгори

Укупно 18 банака је пословало са добити у првих девет месеци и оне су укупно оствариле добит од 29,5 милијарди динара или 257,7 милиона евра. Ипак лавовски део тог колача отишло је у највећих пет банака које су имале укупно 22,1 милијарду динара или 192,7 милиона евра добити. На првих десет банака по добити отпада чак 92 одсто укупне добити које су оствариле профитабилне банке. Ово значи да од 30 банака, 10 зарађује огроман новац, 12 прави губитке, а осам једва преживљава.

Највећи губитак је забележила КБЦ банка коју је иначе у априлу ове године купио Теленор, а клијенте преузела Сосијете женерал банка. Ова банка је забележила губитак од 5,5 милијарди динара, а највећи део од 4,45 милијарди динара дошао је од губитака по основу продаје пласмана.

Други на листи губиташа је НЛБ банка са минусом од 1,98 милијарди динара након девет месеци ове године. Следе је Алфа банка са губитком од милијарду, затим ОТП и Пиреус са губицима од по 820 милиона динара.

У последњих шест месеци је по први пут од почетка кризе дошло до смањења активе банака, односно смањења износа кредита које су банке одобриле привреди и грађанима. Тако су на крају септембра пласмани банака били мањи за 171 милион евра него на крају марта ове године. У односу на активу у истом периоду прошле године још увек постоји раст, али симболичних 1,2 одсто.

Воде Интеза и Комерцијална

Укупна актива банкарског сектора након девет месеци 2013. године износила је 2.878 милијарди динара или 25,1 милијарди евра. Највећа банка остала је Интеза са активом од 427,9 милијарди динара. Друга је Комерцијална банка са 354,4 милијарде динара активе, а следе је Уникредит банка са 253,6 милијарди, Сосијете женерал са 212,9 милијарди и Рајфајзен банка са активом од 204,4 милијарде динара.

У последњих шест месеци смањен и капитал банкарског сектора и то за 64 милиона евра. Укупан капитал после три квартала ове године износио је 604,6 милијарди динара или 5,27 милијарди евра. Банке са највећим капиталом су Интеза, Комерцијална, Рајфајзен, АИК и Уникредит банка.

Раст профита пре свега се дугује приходима од камата. У нето износу приходи од камата банака су за девет месеци ове године износили 88 милијарди динара или 767,9 милиона евра и за 2,4 одсто или око 18 милиона евра су веће него у истом периоду прошле године.

Нето приходи од провизија и накнада су смањени за око 3,1 одсто или око седам милиона евра. Укупно су банке на име провизија и накнада за девет месеци наплатиле 25,7 милијарди динара или 224 милиона евра.

На укупан резултат негативно су утицале и курсне разлике за 632 милиона динара или 5,5 милиона евра. На отписима ненаплативих потраживања банке су изгубиле 25,9 милијарди динара или 226 милиона евра.

Табела 1: Највећих пет банака по добити

Банка Добит (у милијардама динара)

Банка Интеза 6,6

Рајфајзен 5,34

Уникредит 4,3

Комерцијална 3,98

Прокредит 1,87

Табела 2: Највећих пет банака по активи

Банка Актива (у милијардама динара)

Интеза 427,9

Комерцијална 354,4

Уникредит 253,6