Банке у Србији пред колапсом, 24.5 одсто кредита ненаплативо

СВАКИ четврти кредит у Србији је проблематичан. Удео лоших зајмова у укупним пласманима на крају октобра ове године достигао је 24,5 одсто. У привреди је још горе и сваки трећи зајам је ненаплатив. Фирме и грађани, према подацима Народне банке Србије не могу банкама да врате више од 300 милијарди динара. Од овог износа, ненаплатив „минус“ предузећа „тежак“ је готово 240 милијарди динара, а грађани, предузетници и пољопривредници, не могу да отплате око 67 милијарди узетих зајмова.

Председник Удружења банка Србије Верољуб Дугалић у петак је на регионалном самиту гувернера, банкара и привредника у хотелу „Хајат“ у Београду, изјавио да су овакви подаци алармантни. Према његовим речима, на крају 2012. тај удео износио је 16 одсто, што значи да је у текућој години њихов раст већи од осам одсто, а као главни узрок проблема навео је лоше стање у привреди.

– Без решења узрока проблема тешко можемо да рачунамо да ће се ситуација поправити – рекао је он.

– Важно је да се побољшају опште карактеристике привредног сектора. Зато су веома битне стране инвестиције, посебно у пољопривреди аутомобилској индустрији… како би се омогућило да они који се задужују могу да исплате своје обавезе.

Наши грађани, бар према подацима НБС, спадају у категорију добрих платиша, а рате не измирују само кад остану без посла. Али банкари ништа не препуштају случају јер са продужавањем кризе расте и број клијената који не враћају позајмљено. Све банке жуде за добрим клијентима, али да би то сазнале многе их пропуштају кроз сито и решето. Има и оних које су и даље флексибилне.

– Такозвани лоши кредити заиста бележе известан раст, али се тај раст у нашој банци још креће у прихватљивим оквирима и свакако се разликује од банке до банке – каже Мирослав Ребић, члан ИО Сосијете женерал банке.

– Наравно да банке неће због тога престати са кредитирањем и верујем да ће новца за квалитетне пројекте бити у сваком тренутку, како за привреду, тако и за грађане.

Како каже Ребић, упркос кризи, ризику и релативној макроекономској нестабилности, као и скупим изворима новца у иностранству, Сосијете женерал банка није пооштравала услове за одобравање кредита својим клијентима.
ОТПИС ДУГОВА КАДА грађани не отплаћују рате зајма, банкари могу да користе административну забрану и хипотеку. Уколико грађанин остане без посла банка му даје грејс период од шест месеци до годину дана и за то време зајам – мирује. После тога, уколико се не обезбеди сталан извор прихода као што је плата, активира се хипотека ако је зајам обезбеђен, а ако није, односно у питању је готовински или потрошачки зајам – дуг се отписује. Јер, за банкаре је тада опроштај дугова јефтинији од принудне наплате.

– Одобравамо их на исти начин као и до сада, што значи да се кредитни производи одобравају на основу анализе свих фактора релевантних за способност клијента да сервисира преузете обавезе, као што су висина зараде, дужина радног стажа, бонитет клијента, висина примања – објашњава Ребић.

– Приликом разматрања захтева клијената воде се принципима своје политике ризика и пословне политике уопште и да кредите одобравају не на бази колатерала већ реалних прихода клијента.
ПОТРАГА ЗА НОВИМ ТРЖИШТИМА

Гувернери централних банака земаља Југоисточне Европе сложили су се да су највећи проблеми банкарских сектора у региону опадање кредитне активности, као и висок ниво проблематичних зајмова. Јоргованка Табаковић, гувернер Народне банке Србије изјавила је у петак да би Србија требало да постепено напусти модел привлачења страних директних инвестиција и да се окрене тражењу нових тржишта одакле би дошла девизна средства.

Кемал Козарић, гувернер централне банке БиХ рекао је да све земље региона имају проблем успореног кредитног раста, да се кћерке-банке углавном раздужују према својим матицама и да за већину банкарских групација регион није толико важан. Гувернер централне банке Црне Горе Милојица Дакић је рекао да су позајмице из иностранства смањене, да проблем представљају високе каматне стопе на кредите и неквалитетни зајмови.

Новости