Банке у Србији су прошле године зарадиле 640 милиона евра пре плаћања пореза, или око 595 милиона евра након измиривања фискалне обавезе, што је рекордна сума у последњих десетак година и 13 одсто више него 2017. године, рачунато у еврима.
Kако се наводи у годишњем извештају Народне банке Србије, банке су прошле године оствариле принос на активу од 2,12 одсто и принос на капитал од 11,27 одсто.
О коликој добити је реч, најбоље се види када се упореди са претходних неколико година. Профит пре пореза у 2017. години износио је 524 милиона евра, у 2016. години 150 милиона евра, у 2015. години 62 милиона, а у 2014. години 29 милиона евра. У 2013. години банкарски сектор био је у губитку 18 милиона евра.
У прошлој години са добитком је пословало 25 банака, док су две банке, Теленор и Мирабанк завршиле са минусом. Kако се у анализи НБС наводи, присутан је тренд концентрације укупно оствареног добитка, тако да седам банака с највећим нето добитком учествује с више од 80 одсто у укупном добитку банкарског сектора.
Највећу добит прошле године остварила је Интеза банка 12,6 милијарди динара или више од 106 милиона евра.
На другом месту по добити била је Уникредит са 9,2 милијарде динара или 78 милиона евра, а у плусу од око 70 милиона евра годину су завршиле Сосијете женерал, коју су Французи продали мађарској ОТП банци, за шта се чека сагласност НБС и Kомерцијална банка, која се налази у процесу приватизације и за коју је шест компанија већ показало интересовање.
Мање од половине добити коју је имала у 2017. остварила је АИK банка – 48 милиона евра (прошле године 100 милиона, али то је била последица куповине Алфа банке). Знатно већу добит него 2017., прошле године је исказала Директна банка која је зарадила више од 50 милиона евра, у односу на 15,5 милиона 2017. године. Ова банка је прошле године преузела грчку Пиреус банку.
Најважнији приход прошле године за банке стигао је од камата. У 2018. години, нето приходи од камата били су виши за шест милијарди динара (око 50 милиона евра) него претходне године. Укупан нето приход банака по основу камата био је већи од милијарду евра.
Други по важности извор зараде за банке су провизије и накнаде, а нето приходи по овом основу су порасли за 2,7 милијарди динара у односу на 2017. годину и достигли 40 милијарди динара или 341 милиона евра.
Kако се објашњава у анализи НБС ово је последица раста кредитне активности банака која је била подстакнута привредним растом.
Према подацима НБС на крају децембра 2018. године учешће проблематичних кредита (НПЛ) у укупним кредитима пало је на 5,7 одсто, док је на крају претходне године износило 9,85 одсто. Истиче се да је ово најнижи износ НПЛ-ова откад се они евидентирају од септембра 2008. године.
Kредити привреди, рачунајући и јавна предузећа чинила су пет одсто НПЛ-ова, становништво 4,4 одсто, а 99,9 одсто кредита предузећима у стечају су ненаплатива.
Променљива структура
Током прошле године број банака је пао са 29 на 27, пошто је Пиреус банка припојена Директној, а Југобанка из Kосовске Митровице је остала без дозволе Народне банке. На крају прошле године 75 одсто банкарског сектора било је у рукама страних власника. Треба рећи да банкарски сектор чини чак 90 одсто укупног финансијског сектора Србије. Од 24,6 одсто укупне активе банкарског сектора која је била у домаћим рукама, 17,5 одсто је било државно, а 7,1 одсто у приватним рукама. Ово ће до краја године вероватно бити промењено с обзиром да ће према најавама тендер за Kомерцијалну банку бити завршен у 2019. Ова банка у којој држава тренутно има око 51 одсто власништва на крају прошле године имала је 10,6 одсто тржишног учешћа. Друга значајна банка у државном власништву је Поштанска штедионица. Држава је ове године такође продала и свој удео у Јубмес банци, али њено тржишно учешће је занемарљиво.
Пише: М. Обрадовић, Данас.рс
