Банке све теже успевају да наплате одобрене кредите активирањем залога које су положили клијенти. Вредности некретнина знатно ниже него када су позајмице одобраване, а ни купаца нема

БАНКЕ имају све више проблема да наплате одобрене кредите, пре свега предузећима. Не помаже чак ни активирање хипотека које су положиле фирме. Јер, заложене некретнине – фабрике, погоне, њиве, плацеве… али и машине, камионе, возила… нема ко да купи. А, ако се и нађе купац не може да се извуче цена која је важила када су зајмови дати. У Србији је, иначе, под хипотеком више од 930.000 станова, кућа, пословних простора… А, активирање тих залога могло би да доведе до банкрота и банака и предузећа, зато су многи дугови компанија и осталих клијената – “замрзнути”.

Обавезе предузећа према банкама у земљи су око 12 милијарди евра, а грађана нешто више од пет милијарди евра. Проблем, да врати зајам, у просеку има сваки четврти корисник. Тако банке имају тешкоћа да наплате око 4,2 милијарде евра, односно ова сума може да се сврста у категорију “замрзнуто”. Банкари на све начине покушавају да пронађу решење за наставак отплате. Ипак, сада око 300 грађана не може више да враћа узете стамбене кредите, пре свега због тога што је девизни курс веома висок, а њихова примања смањена или више и не примају плату.

СПИСКОВИ И САВЕТИ

БАНКЕ на својим сајтовима и саме оглашавају продају некретнина до којих су дошле активирањем хипотека. Има станова и кућа, њива и ливада… које су на њиховим списковима већ годинама, али их нико неће. С друге стране, и када нешто продају то је увек испод цене, а најчешће дужник мора разлику да надокнади банци. Зато банкари саветују, пре свега грађанима, да покушају сами да продају стан, уколико више не могу да отплаћују стамбени кредит. Јер, можда ће успети да добију бољу цену.

– Банке имају проблема да наплате одобрене зајмове, али активирање хипотеке није решење ни за банкаре, нити за њихове клијенте – каже Верољуб Дугалић, генерални секретар Удружења банака Србије. – Најпре, вредности станова, кућа, пословног простора и осталих непокретности су знатно ниже него када су зајмови одобравани. Затим, има банака, које су прихватале прецењене залоге. Тако на пример, некадашња Металс банка, прихватала је прецењене хипотеке, а ти проблеми су се пренели сада на Развојну банку Војводине, која има проблема са наплатом око 60 одсто кредита.

У свету су многе банке пропале управо због тога што нису могле да наплате дугове. Код нас се то управо догађа Агробанци, а и Развојној банци Војводине. То потврђује губитак Агробанке од око 300 милиона евра, који је већи од целокупне добити пет највећих банака и који је утицао да први пут после готово целе деценије банкарски сектор послује с минусом.